Sve manje njiva pod šećernom repom u ataru Zrenjanina
ZRENJANIN: U ataru Zrenjanina ove godine šećerna repa posejana je na svega oko hiljadu hektara, što je najmanje u poslednjih nekoliko decenija. U odnosu na prošlu godinu, to je skoro prepolovljena brojka, a u odnosu na neke „zlatne godine“ i nekoliko puta manje.
Proizvođači kažu da, ukoliko se ponovi prošlogodišnji prinos i cena, naredne godine repe može da bude samo sporadično.
- Šećerna repa je na našim prostorima potpuno zapostavljena kultura, ali za to postoje opravdani razlozi. Ulaganja u repu su velika, u odnosu na pšenicu tri puta veća, a u odnosu na kukuruz dvostruka. Istina, kad je godina dobra, i prihodi su tri puta veći u odnosu na ostale tradicionalne kulture - kaže vlasnik poljoprivrednog gazdinstva Marko Renovica, koji je šećernu repu posejao na oko 100 hektara.
On podseća da se za proizvođače repe naređalo nekoliko loših godina.
- Klimatski uslovi su za repu poslednjih godina vrlo loši. Suša izaziva trulež korena, a ovde su suše postale normalne. Zatim, da bi se uopše isplatilo sejati repu, potrebno je da gazdinstvo ima svu potrebnu mehanizaciju. Repa je vrlo zahtevna kultura, tokom leta ima najmanje sedam tretmana prskanja protiv korova i gljivičnih oboljenja. Za repu je potrebno znanje i velika posvećenost. I kada taj angažman i ulaganje na kraju nisu nagrađeni, jasno je zašto su mnogi odustali - ističe Renovica.
Ovih dana oči poljoprivrednika uprte su u nebo. Hoće li pasti tako potrebna kiša? Ukoliko kiša izostane, repa će doživeti prošlogodišnju sudbinu, a to će opredeliti i planove onih preostalih malobrojnih poljoprivrednika koji je još seju.
- Imam i poslovni i emotivni razlog zašto sam šećernoj repi ostao veran do ove godine. Imam mehanizaciju, aranžman sa šećeranom, a šećerna repa je porodična tradicija. No, ukoliko i ove godine prinos bude neadekvatan, mislim da repe više neće biti ni na mojim njivama. I obrnuto, ako repa dobro rodi i proizvodnja protekne bez većih problema, to je motiv da sledeće godine više površina bude zasejano ovom kulturom - zaključuje Marko Renovica.
Magistar Ilija Bijelić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin odlično je upoznat sa problematikom proizvodnje šećerne repe. Nedavno je objavio i stručni rad o truleži korena, koja je ozbiljna pretnja proizvođačima.
- Repa se za sada dobro drži, ali je kiša neophodna. Ova kultura je lepo startovala, nije bilo truleži. Povoljna okolnost je da su svi prolećni usevi jako dobro razvili korenov sistem. Odrađeno je suzbijanje sirka, drugi tretman zaštite od pegavosti, i sada bi dobra kiša bila blagodet – napominje Bijelić.
On ukazuje na sve manje površine pod repom u regionu srednjeg Banata.
- Neka sela, kao Lazarevo, bila su poznata po uzornim i uspešnim proizvođačima šećerne repe, kao što su Marko Renovica i Dušan Cvijetić. Oni primenjuju sve agrotehničke mere, imaju mehanizaciju, poštuju savete struke. Ali, proizvođača i površina pod repom sve je manje – napominje Bijelić.
Ž. Balaban