У односу на први квартал прошле године, број запослених је био већи за 14.833, односно за 0,6 одсто, при чему је број запослених у правним лицима порастао за 0,6 одсто, број предузетника, запослених код њих и људи који самостално обављају делатност за два одсто, док је број регистрованих индивидуалних пољопривредника смањен за 8,1 одсто. У односу на претходни квартал, број запослених је мањи за 0,1 одсто, при чему је број запослених у правним лицима смањен за 37, број предузетника, запослених код њих и оних који самостално обављају делатност за 2.145, док је број регистрованих индивидуалних пољопривредника смањен за 942.
Од укупног броја запослених више од четвртине, прецизније њих 614.522 радило је у јавном сектору. Најбројнију групацију међу радницима у јавном сектору чинили су запослени у сектору здравство и социјални рад, а било их је 163.448, док су други по бројности били запослени у образовању и култури, којих је у првом овогодишњем тромесечју било 147.714. Државна и покрајинска администрација бројала је 133.114 људи а локална 27.587. Остатак су чини радници јавних предузећа и то државних где је радило 82.693 људи и локалних предузећа са 59.966 запослених.
Међу запосленима у Србији, којих је, према подацима Републичког завода за статистику, у првом овогодишњем кварталу, без индивидуалних пољопривредника, било 2,36 милиона, највише је радило у прерађивачкој индустрији - 500.666. У оквиру прерађивачке индустрије, највише је било ангажованих у прехрамбеној производњи, нешто више од 90.000, затим у производњи моторних возила, металних производа, те производњи одеће.
Гледано по делатностима, на другом месту по броју запослених била је трговина са близу 360.000 радника. У грађевинарству је било ангажовано 126.804 запослених, саобраћају 129.891, стручним и научним делатностима 141.563. Близу пола милиона запослених радило је у државној управи, одбрани и обавезном социјалном осигурању, образовању и здравственој заштити, при чему је највише радника у здравственој и социјалној заштити - 177.078, затим у државној управи и одбрани и обавезном социјалном осигурању 157.299, а у образовању 152.373.
Од укупно 2,36 милиона запослених у Србији, колико их је према подацима Републичког завода за статистику било у првом овогодишњем кварталу, више од трећине, односно 841.029 радило је у Београду. Око четвртине запослених, њих 594.916 запослено је на подручју Војводине, следи регион Шумадије и Западне Србије са 536.656 радника, док је у Јужној и Источној Србији радило 391.980 радника. Када је реч о предузетницима, запосленима код њих и онима који самостално обављају делатност, а којих је у првом тромесечју било око 414.000, предњачи Шумадија и Западна Србија са 126.729 радника, на другом месту је Војводина са 105.727, на трећем Београд са 100.019 а на четвртом регион Јужне и Источне Србије са 82.302 радника.
Регистрованих пољопривредника 59.909
Регистрованих индивидуалних пољопривредника било је 50.909.
Најбројнији су били у Шумадији и Западној Србији, где их је било 23.780, следи Војводина са 15.031, затим Јужна и Источна Србија са 10.296 а најмање пољопривредника је регистровано у Београдском региону - 1.802.
Под појмом запослени подразумевају се лица која имају формално-правни уговор о запослењу, односно заснован радни однос са послодавцем, на одређено или неодређено време; лица која раде ван радног односа, на основу уговора о делу или на основу уговора о обављању привремених и повремених послова; лица која обављају самосталне делатности или су оснивачи привредних друштава или предузетничких радњи; као и лица која обављају пољопривредне делатности а налазе се у евиденцији Централног регистра обавезног социјалног осигурања.
Д. У.
Фото: Дневник
