- Какав је положај радника у Србије ове године, коју су обележила поскупљења хране и енергената, само по себи говори и то што је минимална зарада мања од трошкова минималне потрошачке корпе, а тиме је животни стандард грађана све мањи - рекао је председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић.
По његовим речима, социјални дијалог и даље је слаб, посебно у погледу укључивања социјалних партнера у развој политика и доношења закона релевантних за њих.
- Србија тек треба да прилагоди правни оквир и ојача капацитете социјлних партнера за подстицање колективног преговарања. Иако се из године у годину минимална зарада повећава, консензус о минималној цени рада у СЕС-у изостаје. Било је позитивних помака, али и проблема и изазова у погледу остваривања права из области рада које смо покушавали да превазиђемо кроз дијалог и компромис са социјалним партнертима, али и примену других видова синдикалне борбе. Ситуацију додатно отежава непостојање гранских колективних уговора у индустрисјком сектору и неадекватан однос појединих послодаваца према синдикатима и синдикалним представницима - истакао је Милић.
Указујући да синдикати нису задовољни радним законодавством, пре свега, његовим имплементацијом, судском заштитом и генерално полажејем радника, Милић је истакао да се не одустаје од борбе за боља и већа радничка права, веће плате и боље услове рада, унапређење безбедности и заштите на раду, односно достојног живота.
- Имамо низ замерки на то како се одређује минимална зарада, а важно је рећи и то да се она исплаћује онда када послодавац има одређених проблема у пословању и такав режим исплате је ограниченог трајања. Међутим, у Србији је она, практично, постала основна зарада и за ту плату у Србији ради око 300.000 радника - каже Горан Милић. - Колика ће она бити одређује се на основу одређених параметара из априла текуће године, коначан износ утврђује се половином септембра, а почиње да се исплаћује од 1. јануара наредне године. Није потребно ни говорити колико су трошкови живота од априла до сада повећани.
- Од 2020. године до сада покренуто 1.713 радних спорова, од којих је 945 окончано позитивно, чланство је увећано, основано је и 42 нове синдикалне организације у предузећима и компанијама где до сада нисмо били присутни. Запослени морају да знају да се само заједно и организовано могу постићи резултати, заштитити радничка права и обезбедити бољи положај радника. Процес јачања синдиката и оснивање нових синдикалних организација није лак, тешко је ући у нову фабрику, предузеће, компанију, пронаћи људе спремне да се синдикално организују, али се уз истрајност резултати и те како виде - истакао је Милић.
Д. Млађеновић
