пољопривредног предузећа „Алекса Шантић“ у истоименом селу сомборског атара, тачније 699 хектара плодног чернозема, уз обавезу преузимања 50 радника и инвестиционог улагања у засаде леске на целокупној земљи, изгледало је да је надлежна Републичка агенција за приватизацију најзад почела с успехом да приводи крају процес власничке трансформације. Преостало је да се по том комбинованом моделу инвеститорима у другом приватизационом кораку понуди капитал, односно да се „Алекса Шантић“ прода као правно лице, у чији капитал улазе и две фарме свиња са 6.000 грла стоке, силос капацитета 18.000 тона житарица и подно складиште капацитета 6.000 тона, мешаона сточне хране, сушара... за шта је менаџмент већ имао купца вољног да издвоји тражене 802.000 евра.
Ипак, поступак продаје капитала, оглашен 29. октобра, ових дана, тачније 2. децембра, због недостатка понуђача, „одлазећа у историју“ Републичка агенција за приватизацију прогласила је за неуспелу, па се оправдано поставило питање шта је запело у процесу приватизације једног од ретких, до тада, успешних примера проналаска озбиљних улагача у власничку трансформацију државних пољопривредних предузећа која су дословно уништена претходном „буразерском“ приватизацијом таквих бизнисмена као што је данас заштићени сведок српског правосуђа Миле Јерковић. По ономе што је „Дневник“ могао сазнати, до поништавања продаје је дошло пошто се нико, па ни постојећи заинтересовани страни улагач, није јавио, пре свега због траљавог агенцијског вођења целог поступка и због тога што је сам позив био недовољно јасан и конкретан у својим кључним одредбама.
Наиме, све до 20. октобра менаџменту „Алексе Шантића“, а самим тим и потенцијалним купцима његовог капитала, из Агенције су поручивали да се у њиховом случају ради о стратешком предузећу, на које се неће односити орочавање заштите наплате потраживања на 30. октобар, али у последњим метрима приватизационе трке, односно за свега неколико дана, Агенција је променила став и поручила да је „Алекса Шантић“ једноставно „пуштен низ воду“, односно да се и на њега односи крај заштите који је омогућавао извршне наплате поверилаца, а самим тим и предстечајни поступак и све оно што из њега следи. Тим потезом је кључни елемент атрактивности капитала алексашантићког предузећа постала одредба по којој ће се купцу капитала на дан успешне продаје отписати дугови настали закључно с последњим даном претходне године. Пошто је остао недоречен кључни елемент – шта ће се тачно третирати као „дан успешне продаје“ – у Агенцији је он протумачен као дан објаве јавног позива, 29. октобар 2015, што је потенцијалног купца поставило пред задатак да, осим минимално тражене 802.000 евра, рачуна и на трошак од неколико додатних стотина милиона динара окамаћеног дуга од 31. децембра 2014. до 29. октобра ове године, што се испоставило као нереално, па је такав био и одзив. Никакав.
Агенцији у новонасталој ситуацији није преостало ништа друго до да продају огласи за неуспелу, а пошто ће с првим даном следеће године и она сама престати да постоји, на сукцесору, односно Министарству за привреду, које ће преузети њене послове, остаје да по други пут покуша, највероватније почетком 2016. прода капитал „Алексе Шантића“, који ће бити оптерећен само дуговима од последњег дана ове године. Ако се до тада поново не промени тумачење „дана успешне продаје“, у бољем, или се у, по Шантићане горем случају изостави ова могућност. Како ће и шта до тада неких двестотинак преосталих радника „Алексе Шантића“ – изгледа да никог не интересује.
М. Миљеновић
Буџету 900 милиона
У години која је и иначе катастрофално лоша по висини страних инвестиција, продаја имовине „Алексе Шантића“ је била једна од оних које су се могле описати као сензационалне, не само по чињеници да је буџет приходовао 900 милиона динара, од којих је највише отпадало на потраживања Развојне банке Војводине, већ и по међународном угледу и моћи инвеститора. Аљкавост надлежне Републичке агенције је по зна који пут потврђена у другом кораку приватизације, односно продаји „Алексе Шантића“ као правног лица, а на наследнику њених послова и обавеза, односно Министарству за привреду је да покаже мало више разумевања за реалност, али и компетенцију.
