тужилаца Србије Горан Илић.
- Изборне чланове Државног већа тужилаца бира Народна скупштина, а по свим ставовима наше експертске заједнице, када се Скупштина умеша у поступак избора судија или тужилаца, то је дискрециони акт, у коме претежу политички, страначки разлози над суштинским и објективним - истиче Илић и додаје да је слично и с јавним тужиоцима. Њих, како је објаснио, на предлог владе, бира Скупштина, а по његовом уверењу, како је истакао, тај уставни модел избора тужилаца је веома погрешан.
- Често се позовем на језгровито мишљење експерта Савета Европе, који је рекао да начин избора тужиоца у Србији практично искључује могућност непристрасне процедуре и искључује могућност да неко буде изабран на неку позицију, чак и ако је најбољи за то место, уколико нема подршку политике - рекао је Илић на недавној конференцији „Уставни положај и реалне потребе јавног тужилаштва”.
Како је истакао, то је тако по Уставу, а да је то тако, потврђује и најновија пракса извршне власти, а тиче се предлагања јавних тужилаца у јавним тужилаштвима (ЈТ) у којима нису изабрани. Илић објашњава да је, наиме, Државно веће тужилаца пре више од два месеца упутило влади листу кандидата, на основу које би она требало да сачини предлог кандидата за ЈТ и од тада је, каже, прошло више од два месеца, а то се није нашло на дневном реду.
- На дневном реду владе биле су многе суштинске теме, неке техничке, међутим, избор тужилаца није нашао своје место на дневном реду владе. То мени говори да то питање није од значаја за владу, или можда нису задовољни понуђеним предлозима од стране Државног већа тужилаца - подвукао је Илић.
Како сматра, у сваком случају, било да је у питању један или други разлог, све то потврђује да избор и предлагање тужилаца не би смело да буде надлежност владе и да би у наредним уставним променама требало ту околност променити.
Рекао је и да је Удружење тужилаца израдило више докумената о томе и да се залаже за то да ЈТ буде правосудни, независни орган, који је у погледу статуса изједначен са статусом судија, односно председника судова.
Појашњава да, будући да ЈТ, по новом Законику кривичног поступка (ЗКП) у великом броју предмета врши судску власт, одлучује о правима осумњичених, оштећених, мериторно решава кривичну ствар, „наравно да би сасвим логично” било да, када се са суда сва та овлашћења пренесу на тужиоца, да самим тим ЈТ има гаранције независности, какве има суд. Такође, сматра да би требало увести заштитну клаузулу да статус и ранг тужилаца буде изједначен са статусом и рангом судија, управо због, како је рекао, тенденције да се с једне стране проширују овлашћења тужиоца, а, с друге стане, сужава ниво и ранг истих тих тужилаца.
- То је опасна тенденција која постоји у земљама младе демократије. Бројна овлашћења пренета су на јавне тужиоце, а нису им обезбеђени механизми да та овлашћења спроводе, дата им је руководећа улога над полицијом, али није обезбеђена контрола над полицијом - наводи Илић.
Колико је ситуација драматична, истиче Илић, говори податак о броју приправника у ЈТ у Србији.
- Наиме, у целој Србији у свим тужилаштвима у овом тренутку имамо 12 приправника. У исто време имамо више од 150 волонтера, што показује да се рад јавних тужилаштава, пре свега на основном нивоу, углавном заснива на раду људи који се не плаћају. То је поражавајући податак, и то као да значи да наша професија због тога одумире - рекао је Илић.
Председник Удружења тужилаца каже да су сви ти изазови са којима се тужиоци суочавају везано за њихове потребе и уставни положај, само су део негативне слике, јер, како сматра, један део грађана и јавности сматра да ЈТ није заступник правде и да није заштитник грађана, већ да представља власт и да је заступник једностраног мишљења власти.
- Такво уверење није исправно и не заснива се на објективним чињеницама. Међутим, с друге стране, размишљао сам одакле то уверење дела јавности и моје уверење је да људи сматрају да је ЈТ заступник власти, а не правде, пре свега због чињенице на који се начин бирају изборни чланови Државног већа тужилаца и старешине у јавним тужилаштвима - оценио је Илић.
Како је рекао, ЈТ, притиснуто бројним проблемима због недостатка људи, „јурећи некакву норму”, претвара се полако у неку врсту берзе где се „цењка, погађа, договара, а уопште не разматра правда”.
- Стиче се утисак да, због тога што смо притиснути свим тим проблемима, само се трудимо да урадимо што већи број предмета, а потпуно је неважно како ћемо их урадити - рекао је Илић.
М. Б.
