Пошиљка је послата на адресу једног Новосађанина, а цариници су је као сумњиву издвојили за детаљан преглед и убрзо открили да у њој нису јастучићи за појас, како је било наведено у пропратној документацији. У пошиљци су биле три провидне кесице с укупно 23 семенке на којима је писало „блимбум сидс” и „ауто хејз бери”, што су ознаке познатог произвођача семена и врсте марихуане.
Недавно су семенке канабиса пронађене и у пошиљци која је поштом упућена у Нови Сад из Холандије, али по свему судећи, у оба случаја су у питању „ентузијасти” који су, претражујући интернет странице посвећене марихуани и њеном узгоју, наручили семе поштом.
До сада, међутим, није појашњено шта је цариницима који су први имали ту пошиљку у рукама било чудно те су је отворили и у њој нашли семенке које су даље предали у надлежност Фитосанитарној инспекцији и полицији која истражује случај. Слање дроге поштом некада је било врло популарно јер су трошкови и ризик најмањи, а у разним врстама пакета су могле стићи солидне количине. Познато је да су поједини београдски кланови почетком деведесетих година прошлог века управо тако почели да „раде” с кокаином, и да је у појединим пошиљкама поштом стизало и по три-четири килограма дроге.
Тај вид транспорта и данас се повремено користи, али због скенера и често неколико царина кроз које пошиљка треба да прође до крајње дестинације, кријумчари проналазе нове начине да њихова „роба” прође неопажено.
Тако је током прошле године полиција успела да пресече редован канал којим је кокаин у поштанским пошиљкама стизао из Јужне Америке у Србију, али и неке државе ЕУ. Полиција је на основу сазнања до којих је дошла истражујући једну сумњиву групу, у пошти Београд у пошиљци са сувим воћем пронашла 435 грама течног кокаина. Због тога су ухапшена двојица Београђана, а када су информације о том ланцу прослеђене полицијама Шпаније и Португала, у Мадриду и Лисабону су ухапшена још двојица српских држављана, а заплењено је пет килограма кокаина који је стигао из Јужне Америке.
Њихове пошиљке су биле добро прикривене у паковањима сувог воћа и претпоставља се да је пре пресецања тог ланца, на тај начин из Јужне Америке стигло сличних 15-20 тура.
У једном случају цариници у Београду отворили су једну пошиљку из бразилског Сао Паула у којој су, по декларацији, биле козметичке креме. Спорна пошиљка је била упућена једном српском држављанину из Београда, а када су цариници одлучили да ипак детаљније прегледају пакет, утврђено је да је у тубама стотинак грама кокаина.
Суво егзотично воће и слични производи често су били камуфлажа за пошиљке дроге. Када су прочитали декларацију, цариници су успели да „идентификују” све производе са списка, али су им лоптице уваљане у семенке „упале у очи”. Када су једну отворили од лоптица које су поштом стигле из Перуа, схватили су да су оне пластичне и да је у свих 126 течни кокаин.
Међутим, дрога не стиже поштом искључиво из Јужне Америке већ је недавно забележен случај пакета пристиглог преко курирске службе „Федекс” из Малезије.
У пакету који је курирском службом био послат примаоцу из једног насеља у општини Пожаревац биле су три дрвене лутке, популарне „бабушке”, као и једна зелена плишана играчка у облику сове. Цариници су се изненадили када су током прегледа уочили да су горњи и доњи делови „бабушки”, које се, иначе, расклапају, залепљени силиконом, па је детаљним прегледом установљено да две лутке немају видљивих физичких оштећења, док трећа на дну има малу рупу. Преглед на скенеру је потврдио да у њима заиста постоји скривени садржај – дрога.
Из Европе, најчешће из Холандије, у Србију су до сада поштом стизале углавном мање количине ЛСД-а, екстазија, марихуане и, у неколико случајева, семенки те биљке, али до сада није забележен случај озбиљнијег кријумчарења дроге из европских држава путем поштанских пошиљака, што је сасвим логично с обзиром на то да европске државе располажу модернијом техником и јачом контролом.
Н. П.
