- Полицијски службеници поднели су прекршајне пријаве због насилничке вожње против четредесетједногодишњег возача аутомобила „мерцедес”, који је на ауто-путу, где је брзина кретања ограничена на 130 километара на час, управљао возилом брзином од 246,9 километара на час - саопштили су из полиције.
Такође, истог дана, како наводе у саопштењу, полиција је поднела прекршајну пријаву и против четрдесетједногодишњег возача аутомобила БМЊ који је управљао возилом брзином од 236,8 километара на час, на ауто-путу, где је брзина кретања ограничена на 130 километара на час.
- Прекршајни суд је учиниоце прекршаја осудио на новчане казне од по 140.000 динара, као и по девет месеци забране управљања моторним возилом - предочавају из МУП-а.
Уз моћне аутомобиле, за контролу брзине на ауто-путевима у Србији, која је, иначе, од маја 2018. повећана на 130 километара на сат, полиција користи и мотоцикле. Они на српским путевима патролирају од 2012, а раде у пару, што значи да су увек најмање два мотоцикла у непосредној близини, због безбедности, као и ефикасније контроле и боље покривености деоница пута. Мотоциклисти-пресретачи возе мотоцикле сузуки GSX-R 1000, који постижу максималну брзину од 299 км/ч.
Већ неко време флота тамних лимузина патролира и нашом мрежом ауто-путева. Први покушај формирања пресретачке јединице везан је за изградњу ауто-пута „Братство-јединство” у СФРЈ, када је, по неким информацијама, тадашња Народна милиција набавила неколико поршеа 911, који су, нажалост, врло брзо оштећени у заташканим инцидентима. Након тога, па све до пре неколико година, на српским путевима није било пресретача, а наше парче ауто-пута служило је бројним странцима да се опусте и „притисну гас до даске” након темељно контролисаних хрватских или мађарских деоница.
Таквој пракси дошао је крај јер је пре шест година оформљена јединица полиције намењена контроли возила у покрету, чији је задатак да патролира, упозорава, спречава и кажњава свако кршење закона и озбиљније прекорачење брзине. За сада, под контролом су деонице ауто-пута Е-75 од Суботице до Београда, ауто-пут од Ниша до Београда, као и део од Београда до хрватске границе. У питању је, дакле, целокупна домаћа мрежа ауто-путева, а у плану је постављање пресретача и на важнијим магистралним правцима.
По речима надлежних, та јединица користи најмодернију технологију за снимање и праћење возила на ауто-путу, нове аутомобиле снажних мотора, као и групу специјално обучених возача. Због свега тога, у полицијским круговима та јединица понела је епитет елитна, као што је то случај и у другим земљама.
Стручњаци истичу да је, без сумње, тај потез МУП-а био неопходан, не само да се њиме прате светски трендови већ и да се адекватно одговори на алармантно велик број саобраћајних несрећа на нашим путевима. Наиме, основни „алат” за ту врсту посла састоји се из потпуно нових модела аутомобила и електронских система снимања монтираних у аутомобилу, који покривају простор не само испред возила него и са стране и иза, а могу мерити чак и брзину аутомобила који долази у сусрет, са занемарљивом могућношћу грешке. Висок квалитет опреме омогућава снимање при свим временским условима, па чак и ноћу. Пресретачи могу бити заустављени поред пута и регистровати брзину кретања возила.
Када се прекршај уочи, возило се прати уз непрестано снимање, после чега полиција упозорава несавесног возача звучним и светлосним сигналима, а видео-запис о учињеном прекршају архивира се и користи као документ који се предаје судији за прекршаје.
По речима запослених из компаније која је одговорна за монтирање опреме у аутомобиле, МУП Србије је до сада, набавио 30 сетова, што наводи на закључак да је 30 аутомобила или у функцији полицијских пресретача, или ће то ускоро бити.
За ловце на прекорачење брзине МУП Србије је, кажу познаваоци, купио возила заиста адекватна за ту функцију. Наиме, циљ је био направити флоту брзих лимузина које ће бити неупадљиве по својој спољашњости. Избор полиције пао је на пасат с моторима 2,0 ТФСИ и 3,2 ФСИ, пежо 607 2,7 В6, шкоду супер” 2,8 В6, бе-ем-ве серија три и пет.
Сви аутомобили потпуно су нови, тамне су боје, а на први поглед не разликују се од „цивилних” примерака и сви имају стандардне регистарске ознаке разних градова у Србији. Једини начин да се препознају је пажљиво посматрање задњег стакла, иза којег је ЛЕД дисплеј на којем се могу исписати команде осталим возачима приликом претицања, као и према малој камери, коју је готово немогуће приметити, а налази се изнад унутрашњег ретровизора. Реално, приликом брзог проласка поред пресретача, скоро је немогуће приметити о каквом се аутомобилу ради.
Иако се не ради о суперспортским аутомобилима које користе развијеније земље (порше 911 у Немачкој, ламборгини галардо у Италији, јагуар у Великој Британији), та возила су сасвим дорасла задатку. Наиме, приликом избора, осим неупадљивости у мору сличних или истих возила на нашим путевима, једна од карактеристика била је и снажан мотор који пресретаче лако и брзо доводи до брзине од 200 километара на час, кажу стручњаци. Та брзина узима се као лимит до којег пресретачи иду. У случају да се праћено возило не зауставља или чак убрзава, алармирају се остале јединице Саобраћајне полиције па се јурњава завршава на наплатној рампи или чак уз помоћ барикада.
Д. Николић
М. Бозокин
