С једне стране признају да не знају у којим случајевима, коме и како да се обрате, а са друге не верују да ће институције система на ефикасан начин заштитити жртву. Тако се дешава да иначе добра законска решења остају мртво слово на папиру, наводе у извештају.
Као прву адресу виде полицију, потом удружења грађана, и то као посреднике, те Центар за социјални рад (ЦСР), док им Служба за пружање бесплатне правне помоћи, Заштитник права пацијената или Локални омбудсман нису у фокусу. Многи и нису свесни такве врсте подршке и заштите интереса, па многи случајеви кршења права и насиља остају непријављени.
Будући да се насиље као тема често појављује у јавности, статистика није охрабрујућа: већина (37,1 одсто) наводи да зна основне ствари, 29 одсто веома мало, 25,9 одсто довољно, а само девет одсто анкетираних сматра себе добро информисаним. Најчешће препознају крајњу форму – физичко злостављање, иако му претходе блажи облици, што значи да је теже раније реаговати и превенирати га, додаје психолошкиња Славица Ранисављев Ковачев из Колпинг тима. Део испитаника уочава институционално насиље које се огледа у непоштовању, дискриминацији у пружању услуга, грубом и незаинтересованом односу службеника, али не увиђају увек економско у виду контролисања примања, одузимања драгоцености, те забране старијој особи да располаже својом имовином, које се јавља у кругу породице.
Наиме, на Јавној расправи о Стратегији за активно старење, новосадски ЦСР истакао је да често наилазе на злоупотребе у виду уговора о доживотном издржавању, поклону, стављању под старатељство и слично, што се поклапа са искуствима групе „Буди један”, регистрованог пружаоца бесплатне правне подршке. Како наводе, неретке су опаске старијих чијом пензијом управљају директни потомци – деца или унуци:„Нека, он/она свакако боље зна шта ми је потребно”, иза којих се често крију стид и страх да ће бити напуштени или изоловани уколико им нешто замере. Због тога у досадашњој пракси, додају, није забележен ниједан случај да је старија особа пријавила економско насиље над собом.
Наташа Пушић Живанов из правног тима групе „Буди један” указала је на све учесталије економско насиље које врше што трговци од врата до врата, што поједини адвокати. У последњем случају који води, на мети су супружници, од којих је мушкарац, који је подигао кредит, доживео мождани удар, те је полупокретан, док му жена има 78 година и минималну пензију.
– Када су биле актуелне тужбе против банака за обраду кредита, појавиле су се фантомске агенције, које су позивале телефоном махом старе људе, да би им потом дошле на кућну адресу, уз обећање да ће им се сигурно вратити петнаест-двадесет хиљада динара – додаје Наташа Пушић Живанов, напомињући да је спорно и питање одакле агенцијама лични подаци тих особа.
– Ти стари људи потписали су бланко пуномоћ адвокатима за које нису добили ни име ни презиме, да би им недавно стигло да плате судске трошкове, уз парче папира где пише да се за све информације обрате на број мобилног телефона, на који се нико не јавља. Пресуда због одрицања донета је у октобру, о чему никада нису били нити обавештени, нити могу да повуку пуномоћ. Ето како се проналазе различите форме како би се злоупотребио закон и положај старијих за личну имовинску корист.
С. Милачић
