Ове податке изнела је Надежда Сатарић из Удружења “Снага пријатељства” Амати, на конференцији “Шест месеци примене Закона о спречавању насиља у породици”, како би истакла да је насиље над старијим, посебно женама, у Србији изражено и да се о њему недовољно прича.
Сатарић је указала на то да су старије жене оне које имају 65 и више година, а којих је по попису из 2011. године у Србији било 723.249. То су оне, појаснила је Надежда Сатарић, рођене пре Другог светског рата, за време њега или у првих шест поратних година које су углавном одрасле без играчака, махом у оскудици, а некад и без љубави родитља, које је ратни вихор одвојио од своје деце.
Оне су своју младост и најбоље зреле године посветиле обнови ратом разрушене земље и њеном развоју, дајући допринос у својству домаћица, мајки, радница, службеница, учитељица, лекарки... Оне које су старије од 70 година данас су знатно лошијег здравља од војих вршњака. Данас у трећем добу доживљавају насиље и због строгих родних норми и културошких ставова о њиховој мањој вредности након репродуктивног доба, указала је Надежда Сатарић.
Старије жене су, тврди она, у односу на старије мушкарце у већем ризику од злостављања, занемаривања и насиља.
Насиље се чешће јавља код жена са 85 и више година, које пате од когнитивних сметњи и кориснице су неке од услуга неге, било у кућним условима или у установама, а од стране формалних или неформалних неговатеља.
Надежда Сатарић указала је да старије жене могу бити збуњене или претпоставити да нема смисла да говоре о злостављању. Истраживања показују да се код старијих жена које су жртве насиља у партнерском односу углавном ради о дуготранијим насилним везама.
Жртве углавном искусе много различитих врста насиља и прође доста времена пре него што затраже помоћ, а њихово окружење је обично свесно постојања насиља.
Од финансијске злоупотребе у већем ризику су старије жене удовице, које су разведене, усамљене или изоловане, а кориснице су неке од услуга нега.
У већем ризику од физичког, сексуалног или психолошког насиља су жене између 65 и 74 године, које имају симптоме депресије и које живе са насилником. Када је у питању партерско насиље, оно некада траје 40 и више године.
Старије жене су чешће на мети џепароша од старијих мушкараца. Установљено је да старије жене, а посебно које су слабијег образовног статуса, ређе пријављују насиље.
У породичном насиљу учиниоци су најчешће деца у скоро половини случајева, затим супружници-партнери или бивши партнери па и чланови породице.
Код старијих жена које немају оштећења фактори ризика су исти као и код млађих жена.
Љ. Малешевић
