Најзначајнија тековина тог свенародног сабора 15. маја 1848. године била је проглашење Српске Војводине засноване на начелима слободе, равноправности и просперитета за све, на којима се темељи и данашња Војводина.
Свечаност у Сремским Карловцима почела је у 9 сати светом архијерејском литургијом коју је у Саборној сремскокарловачкој цркви служио патријарх српски Иринеј уз саслужење двојице митрополита –загребачко-љубљанског Порфирија и чикашког и средњоамеричког Руске заграничне цркве Петра, те епископа сремског Василија, бачког Иринеја, банатског Никанора и новограчаничког Лонгина, као и свештенства Епархије сремске. Уочи литургије, испред Саборне цркве окупио се велики број Карловчана који су желели да дочекују долазак партијарха Иринеја са свештенством и највиших представника државе Србије, Покрајине и Града Новог Сада.
Гости
Међу гостима свечаности су били председница Народне скупштине Србије Маја Гојковић, изасланик председника Србије Никола Селаковић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, министри Владан Вукосављевић и Младен Шарчевић, председници Матице српске и САНУ др Драган Станић и Владимир Костић, чланови Покрајинске владе, посланици Скупштине Војводине...
Након литургије, програм свечаности је настављен у Магистрату свечаном седницом Покрајинске владе. Донета је одлука о формирању буyетског фонда за Сремске Карловаце и покренута иницијатива за измену и допуну Закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца, који се анализира у последњих неколико месеци и постоји могућност не само за његову измену већ и за доношење нове законске регулативе. После седнице, председник Покрајинске владе Игор Мировић, министар културе и информисња Владан Вукосављевић и председник општине Сремске Карловце Ненад Миленковић су се обратили новинарима. Мировић је рекао да ће за тај фонд новац бити обезбеђен већ у јуну након ребаланса покрајинског буyета, а у јануару и из републичког буџета, уколико Народна скупштина буде усвојила измену и допуну Закона о обнови и развоју Сремских Карловаца, или чак донесе нови.
„То ће, сигуран сам, омогућити и додатни импулс за обнову тог места веома важног не само за нашу историју него и за наш живот и нашу будућност, посебно за будућност грађана који овде живе“, истакао је он.
Како је навео, с пројектима који се припремају већ неколико месеци започеће обнова објеката, а биће учињени и значајни кораци у циљу развоја туризма и образовања у Сремским Карловцима.
Министар Вукосављевић је оценио да се спојила велика енергија локалне самоуправе и покрајинске и републичке власти да се очува и гаји велика слава Сремских Карловаца. Он је нагласио да је чувена гимназија у том месту чинила основу елите српског народа у 19. веку и да је улагање у Карловце враћање дуга прошлим генерацијама и прављења темеља за будуће.
Председник општине Ненад Миленковић је, изражавајући велико задовољство одлукама Покрајинске владе, рекао да ће 2018. година бити крупним словима записана у историји и да је она битна као и 1848.
„Оснивање буџетског фонда представља велики корак и веома је значајно, како за становнике наше општине, тако и за Србију“, истакао је Миленковић.
На свечаној академији у Карловачкој гимназији приказан је документарни филм „Мајска скупштина – 170 година касније”, након чега су говорили академик Василије Крестић, Игор Мировић, Владан Вукосављевић и Никола Селаковић.
Мировић се у свом обраћању осврнуо на пут којим је Војводина ишла од Мајске скупштине до данас и на пут којим намерава да иде у времену пред нама. Он је казао да су идеје на којима је настала Српска Војводина уткане у колективно памћење српског народа, који и данас гаји иста начела слободе, једнакости и просперитета за све народе на територији Србије.
„И када Српске Војводине формално није било, њена начела слободе, једнакости и равноправности остала су дубоко у души нашег народа и борба за њих се наставила. Предводници те борбе били су Светозар Милетић, Лаза Костић, Јован Јовановић Змај, Јаша Томић и низ других великана трајно утканих у наше сећање“, навео је Мировић.
„Захваљујући њима и јединству целог народа, идеја зачета 1848. претворена је 25. новембра 1918. године, на Великој народној скупштини у Новом Саду у историјску одлуку о присаједињењу Краљевини Србији. Као нераскидива нит та два велика догађаја повезују управо начела слободе, равноправности, просперитета за све.“
На темељима божанских, моралних и људских начела
Обраћајући се након литургије, патријарх Иринеј је истакао да је српски народ дуго трпео неправду Аустроугарске и лишавање основних људских права, посебно у времену када се монархија распала. Све је више, рекао је патријарх, расла жеља и тежња народа да се припоји Србији и на тај начин дође до слободе и других људских права. Та победа, навео је, остварена је на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена 25. новембра 1918. године.
Патријарх је сматрао значајним да нагласи да је Велика скупштина донела одлуку о томе да се несловенским народима који остају у нашим границама гарантују сва права којима желе да као мањина очувају и развијају своје национално биће и културу. Исто тако, Скупштина је изразила захтев да се оним Србима који остају изван граница Србије обезбеди право на опстанак.
„Данас у Војводини живи више народа различитих националности, вера и култура, углавном хришћанске припадности, која их у извесној мери спаја и приближава и чини да вековима живе једни поред других. Наша је жеља да народи Војводине и целе Србије на темељима општих божанских, моралних и људских начела темеље свој заједнички живот. Сви смо ми деца Божја, народ Божји, слике и прилике лика Божјег, свима нам је Господ Отац и Створитељ, и треба да живимо као браћа. То је не само наша жеља, већ жеља Божја. Нека Господ благослови Војводину и њене житеље!“, поручио је патријарх Иринеј.
Он је рекао да је на путу за остварење начела слободе, равноправности и просперитета за све било много тешких, болних и понекад жалосно крвавих искушења, али упркос свим тим искушењима, Војводина је постала модел складног живота свих народа чије су се судбине у њој вековима преплитале.
„То је модел који није политичка или било каква друга прокламација већ модел који је део сваког човека који у њој данас живи, без обзира на то био он Србин, Мађар, Словак, Хрват, Румун, Буњевац или припадник било које националне заједнице“, истакао је Мировић.
Снага предака
„Снага предака и њихова мудрост лежала је у њиховој цркви и војсци. Срби су добро спознали значај очувања свих чинилаца свог идентитета, а Мајска скупштина представља један од најзначајнијих демократских узлета дотадашње историје Србије“, навео је Селаковић, истичући да је Српска Војводина – Војводина свих људи који живе и раде у миру и равноправности.
Министар Вукосављевић је казао да српски народ зна за високу цену слободе и очувања народног идентитета и зато поштује те исте вредности и код других мањинских народа.
„Идеја Српске Војводине остала је као идеја српског ослобођења и слободе, као идеја равноправности, не само српског народа већ и мањинских“, рекао је Вукосављевић.
Један од најзначајнијих догађаја у српској историји
Никола Селаковић рекао је у Сремским Карловцима да је одржавање Мајске скупштине један од најзначајнијих догађаја у српској историји, који се догодио захваљујући људима који су надрасли своје време и крчили своме роду пут у будућност. Он је казао да су Срби с друге стране Саве и Дунава вековима били одвојени од матице Србије, али су гајили осећај националне припадности и жељу за сједињењем.
Никола Селаковић је рекао да је одржавање Мајске скупштине један од најзначајнијих догађаја у српској историји, који се догодио захваљујући људима који су надрасли своје време и крчили своме роду пут у будућност. Он је казао да су Срби с друге стране Саве и Дунава вековима били одвојени од матице Србије, али су гајили осећај националне припадности и жељу за сједињењем.
Е. Марјанов
З. Милосављевић
