Програм обележавања почеће светом архијерејском литургијом у Саборном храму, коју ће предводити патријарх Иринеј, а у Магистрату ће бити одржана свечана седница Владе Војводине на којој ће се донети значајне одлуке за Сремске Карловце, пре свега одлука о формирању буџетског фонда на основу којег ће се приликом израде буџета сваке године издвајати новац из покрајине и републике за обнову Сремских Карловаца.
Догађај у Сремским Карловцима, у оквиру кога је предвиђена и свечана академија у Карловачкој гимназији, један је од кључних догађаја којим се у току целе ове године обележава 100 година од присаједињења Војводине Србији.
Директор Историјског архива Новог Сада Петар Ђурђев каже да Мајска скупштина представља само једну етапу у дугој борби српског народа да омеђи свој простор у оквиру Хабсбуршког царства.
„Кад уђемо у 20. век видећемо да ће, сходно начелу права на самоопредељење, Словени са ових простора на Великој народној скупштини 1918. године прогласити присаједињење Бачке, Барање и Баната Краљевини Србији што је 24. новембра урађено већ у Срему на Великој народној скупштини. Што значи да та Мајска скупштина која је била ношена једним тоном националног романтизма представљала само једну етапу односно степеницу која ће касније довести до слободе ових простора“, објашњава Ђурђев.
Он наглашава да је битна карактеристика српског покрета из 1848. године као и Велике народне скупштине 1918. године поштовање народних и националних права односно, како каже, пружање шансе да сви сачувају своју културну и националну особеност у једној мултиетничкој средини.
Ђурђев наглашава да је битна карактеристика српског покрета из 1848. године као и Велике народне скупштине 1918. године поштовање народних и националних права односно, како каже, пружање шансе да сви сачувају своју културну и националну особеност у једној мултиетничкој средини.
Иначе у недељу је председник Покрајинске владе Игор Мировић отворио је изложбу "Мајска скупштина - 170 година касније" у Галерији Матице српске, чију окосницу чини слика Павла Симица "Српска народна скупштина 1. маја 1848. године.
Мировић је том приликом рекао да је обележавање 170. годишњице Мајске скупштине, веома важан догадај, јер подсећа на, како је рекао, једно велико време и велике људе који су одредили пут целог нашег народа.
