Половином 18. века аустријске власти предузеле су обимне мелиорационе радове, утврђивање обала и решавање тока Тисе. Тако је највећа окука реке, просецањем новог корита у дужини од осам километара код Новог Бечеја доведена тик до варошких кућа. Тиса је тако измештена из старог корита дугог 23 километра. Настала је тада мртваја, касније веома плодна земља, коју ће народ баш због тога назвати Бисерно острво. Ово подручје је у почетку било и богато ловиште у које су долазили ловци из разних крајева Хабсбуршке монархије.
Први објекти на које наилазимо не изгледају баш идилично, на њима се виде трагови некада раскошне фасадне пластике али су они потпуно руинирани и запуштени. Ту је и табла са двојезичним (српским и мађарским) натписом “Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва” а поред ње мапа на којој су назначени примерци биљног и животињског света које је могуће срести на овом подручју.
Парк природе Стара Тиса захвата површину од 391 хектара од чега је 6% у режиму заштите другог, док остало припада трећем степену заштите.
Најзначајнија вредност Парка природе је бели локвањ који се налази на листи природних реткости Србије. Најзаступљенија је група водених биљака које су по неким ауторима реликтног обележја у овом делу Европе, као што је кроцањ, водено сочиво, водени гриз и жабљак. За очување биодиверзитета подручја значајни су зука и жабљак који се као угрожене врсте налазе на прелиминарној Црвеној листи флоре Србије.
На раскрсници после моста скренете у лево и за пар минута стижете у комплекс Дворца Гедеона Рохонција. Саграђен је средином 19. века у природном окружењу рукавца Мртве Тисе који је био идеалан за узгој винове лозе.
Гроф Гедеон Гида Рохонци је рођен 15. јануара 1852. у Будимпешти као једно од троје деце пуковника Липота Рохонција и Кларе Шишањи. Клара је презиме наследила од свог деде Павла Хаџимихајла Шишањија, човека који је најзаслужнији што је бајка о Бисерном острву заживела. Павле Хаџимихајло је био богати грчко-цинцарски трговац који је, доселивши се се из Македоније 1782. купио спахилук Турски Бечеј (данас Нови Бечеј). Квалитетну, добро обрадиву земљу, шуме, ритове, оранице и ловна подручја укупне површине око 6.000 хектара, платио је тадашњих 120.828,44 форинти. Повељом краља Фрање Другог, издатом 1799. чланови породице Павла Хаџимихајла добили су наследну титулу и право да свом презимену додају и оно племићко - Шишањи.
Током година, Гедеон је славу стекао узгајајући посебну врсту диње која је у целој Европи успевала само на његовом имању. На тај део плантаже површине око 25 хектара стизали су зраци сунца који су се преламали са површине Тисе, а жуте диње попримале су облик бисера, чинећи нестварну слику. Гида је дињу назвао Тиски бисер, а читаво његово имање у народу је постало познато као Бисерно острво.
Највећа заоставштина грофа Рохонција је чувено грожђе мускат-крокан – бисер Бисерног острва. Ова сорта грожђа још увек успева овде, а пореклом је чак из Алжира.
По предању гроф Гедеон Рохинци је био познат као љубитељ жена, пића, коња и коцке. Прича о вину са Бисерног острва према тој легенди креће од једне партије покера коју је гроф Рохонци играо са грофом Арпадом Миклошем. У жару игре Рохонци се кладио да ће имати квалитетнију сорту и боље вино у свом винограду. Противнику је рекао да ће му дати два своја најбоља вранца уколико не одржи обећање. То је било време у коме је реч имала тежину, па се Рохонци упутио у северну Африку и донео из ње мускат-крокан, сорту белог, слатког и изузетно миришљавог грожђа. Плодна алувијална земља старог корита реке Тисе, са дугим сунчаним пределима се потом показала као идеално место за алжирску лозу и већ наредних година у бурадима грофа Рохонција се налазимо несвакидашње првокласно вино. Грофу су тако остали вранци, а настали су вино и грожђе које успевају једино на месту где га је овај велепоседник први пут посадио. Легенда још каже да се вино мускат-крокан нашло на Хабсбуршком двору и на њему пило готово 6 деценија, а зна се такође и да су ово вино такође радо пили Тито, Де Гол, Стаљин и многи други.
На старим фотографијама Дворца Рохонци видимо како се на средини крова некада налазила импресивна октагонална кула осматрачница која је са каснијим реконструкцијама у 20. веку на жалост склоњена. Данас оронула фасада је украшена медаљонима са ликовима Бахуса, бога вина као и различитих животиња. У још лошијем стању од самог дворца налазе се економске зграде, некадашње штале и магацини Рохонцијевих који су потпуно запуштени и обрасли у коров…
Иако географски у Бачкој, Бисерно острво припада банатској општини Нови Бечеј. После Другог светског рата, имање грофа Геодона Рохонција припало је новобечејском Пољопривредном добру “Соколац”, које је последњих деценија доживљавало судбину сличних газдинстава у нас. Ово пољопривредно добро у свом саставу има и Дворац Соколац код Новог Бечеја. Кад сам био тамо у децембру 2021. био је у поднеднако лошем стању као и овај на Бисерном острву. Фирма је у стечају а судбина и тог дворца је неизвесна. Запамтио сам да поред Предићевог портрета Ленке Дунђерски у једној соба овај дворац у подруму има и оригиналну више од једног века стару дрвену куглану.
Михаљ, човек кога смо на Бисерном остеву затекли да чува Дворац Рохонци рекао нам је да је имање у процесу реституције првостепено враћено наследнику Рохонција – Кристијану Шаушки. Кристијан данас живи у САД, у Мађарској поседује неколико значајних винарија. Ако би имање заиста било враћено њему, постоје озбиљне шансе да Бисерно острво врати стару славу уколико власник који је у радним седамдесетим годинама буде имао воље да пролази кроз лавиринте наше бирократије и транзиционих перипетија.
Роберт Чобан
