Прво вече домаћег и медјународног рок фестивала, бенд из Хрватске представио се први пут са новим певачем Игором Дрвенкаром, на Мејн Стејџ-у, дакле премијерно без нажалост преминулог фронтмена Акија Рахимовског, те су пружили пуних сат и по времеплова кроз каријеру дугу скоро 50 година, будући да су основани 1975. у Загребу.
"Истина, фестивалски наступ је увек специфичан, јер ту није искључиво наша публика. Другачије је сасвим на неком нашем соло концерту. Овде је шарена публика, а и у најбољој ситуацији је већ тако да морамо придобити тај други део људи. Поготово је то посебно сада у нашој ситуацији, где се први пут појављујемо са новим певачем”, нагласио је за Танјуг гитариста, композитор, аутор песама, оснивач бенда Хусеин Хасанефендић Хус.
Музичар је приметио да је синоћ била таква публика да добар део јесте гледао, али није схватао, није знао шта гледа, јер им је необично сада одједном без Рахимовског, "у смислу да нису реаговали, да нису певали наше песме, више су плесали.
"Ипак, чини ми се као да смо лагано придобили и тај део, хајде да кажем неке нове или можда тудје публике. На крају смо видели да су сви били у добром расположењу, била је лепа атмосфера, осетили смо неку добру “вибру”. Једноставно осетиш на бини како те публика прихвата, то је нека физичка сензација", рекао је надахнуто Хус одмах након свирке од пуних 90 минута, што је и мало дужи фестивалски наступ, будући да обично трају измедју 60 и 75 минута.
Не само да је гостовање ишло ка смеру целовечерњег концерта, десило се нешто необично, нимало очекивано на фестивалима, а то је да су позвани на – бис, тога углавном нема на оваквим манифестацијама.
"Публика је доста гласно инсистирала да се вратимо, а нама је неко тамо викао “Нема, нема”, да не можемо изаћи опет на бину. Ма, мислим се, како нема, посебно јер ово је нама ипак једна другачија ситуација", објаснио је композитор Хус, родом из Бања Луке пре скоро 70 година, аутор великих хитова “Парног ваљка”, које је специфичним вокалом красио Аки Рахимовски, а који нас је вечно напустио у јануару 2022. године.
Последњих година и деценија, група је освајала многе просторе по Београду, од мањих концертних сала као што је Дом омладине (памти се серијал акустичних свирки), преко већих – Сава центар, до великих места – Хала спортова, још већих – Стадион Ташмајдан, до највећих – Штарк Арена, у којој су били више пута, последњи велики концерт им је био крајем 2019. године.
Ипак, сада са новим певачем, можда би желели да освајају неке нове просторе.
"Ми смо почели у Хрватској и Словенији са клубовима, такве интимније наступе имамо. У Загребу нас очекује у октобру концерт у Творници културе. Иако она прима 2000 људи, сматра се да је клуб, у нашим оквирима. Тако да бих ја лично волео да то даље буду клубови, онако за 500 људи. Заправо волео бих читаву регију да продјемо са концертима у клубовима", открио је Танјугу своју жељу Хус, те се подсетио серије свирки у Дому омладине Београда пре више од 10 година.
"Тада код вас у београдском Дому омладине било је специфично, само за фан базу, дакле искључиво праве фанове, и као промоција тадашњег новог албума. На тај начин смо видели концепцију те промоције у Београду. Имали смо и пет концерата у Сава центру, а када смо славили 40 година постојања, један акустични концерт смо одржали у Сава центру, а онда други дан смо ишли у Халу спортова баш за наш родјендан, јер смо управо на том месту први пут наступали у Београду", рекао је Хус, те додао да би волео да истражује нове просторе по престоници Србије и другим бившим југословенским републикама, само да та места не деле и наступи фолк музичара, то га никако не занима.
Разни светски рок бендови као што су антологијски "The Doors" или "Нирвана", одлучили су одмах да престану да постоје након трагичних одлазака њихових лидера – певача, Џима Морисона, или Курта Кобејна.
Опет, има и група као “INXS” и “Qуеен” који су престали да постоје након смрти Мајкла Хачинса, односно Фредија Меркјурија, али су се касније одлучили да ипак покушају, те су снимали даље албуме са новим певачима.
"Ипак, ти велики бендови нису то учинили након 47 година каријере као ми. Мора се признати да смо ми јединствени по том питању", оценио је Хус, и позвао се на свој став који је изрекао и током концерта синоћ, да једноставно иако је много тешко без Акија Рахимовског, живот мора да иде даље, самим тим и њихова музика.
Велики хитови “Парног ваљка” као “Јесен у мени”, “Заставе”, “Додји” (који је својевремено обрадио такодје недавно покојни Массимо Савић), “Све још мирише на њу”, “Ухвати ритам”, “Љубав”, “Остани са њим”, “Љубавна”, “Проклета недеља”, “Моја је пјесма лагана”, “Угаси ме”, свакако звуче другачије са новим младим певачем Игором Дрвенкаром.
Са новим синглом "Моја глава, моја правила" и пратећим музичким видео спотом, чланови хрватског поп рок састава су потврдили наставак активности и на тај начин представили новог вокала.
Стваралаштво им се наставља, Хус пише нове композиције, а опет, сигурно да постоји бојазан како ће након скоро пет деценија, публика сада упознавати и везивати се за новог певача.
Са регионалним групама као “Дивље јагоде”, “Бијело дугме”, “Генерација 5”, публика је навикла да се вокали мењају, али “Парни ваљак” је имао исто лице фронтмена целу каријеру.
“Апсолутно нам је то још увек упитник како ће публика прихватити. Ми смо заправо тек почели, ово на Арсенал фесту нам је тек седми наступ пред публиком. Имали смо више сати увежбавања, али то је друга прича. Ово је све јединствено код нас. Искрено, не знам шта нас чека. Оно што је заиста важно је да публика препозна уживо Игора да је добра душа. Он пева на свој начин и то веома добро ради. Има јако пуно простора за напредовање”, нагласио је Хус.
Он је оценио да Игора веома добро прихвата публика на концертима што се уверио и синоћ на Арсенал фесту у Крагујевцу, и на другим наступима по региону.
“Дефинитивно Игор Дрвенкар доживљава овације на концертима до сада, као и код вас ове ноћи. Важно је све то видети и са новим песмама да поставимо ситуацију како треба. Ја сам веома оптимистичан за сада”, закључио је музичар Хусеин Хасанефендић Хус за Танјуг.
