Међутим, ова тужна љубавна песма, према једној верзији, није ауторско дело Горана Бреговића, већ њено порекло има застрашујућу причу из Другог светског рата и сведочи о страдању српског народа из Сарајева у Независној држави Хрватској.
Прва верзија
Да је песма „Ђурђевдан“ старија од осамдесетих година прошлог века и Дугметовог албума „Ћирибирибела“, тврдиоје професор Жарко Видовић (1921–2016), историчар уметности из Сарајева, који је био сведок овог догађаја.
Како је говорио, песма је настала 1942. године на ђурђевданско јутро у Сарајеву. Тог дана Срби су покупљени из затвора и доведени до Вијећнице, градске куће у Сарајеву где су их чекали возови смрти који ће их одвести у Јасеновац.
„Ми силазимо доле, а како силазимо излазимо пред градску кућу. Видимо воз, огромну композицију... Отворене теретне вагоне, треба да уђемо унутра. Пише на вратима 7 коња или 40 војника, још пише ћирилицом и латиницом. Нису успели да збришу ћирилицу. Пењемо се. Када смо ушли, видели смо да су ту сви из Беледија који су били у неколико ћелија. Када смо се напунили, видели смо да није 7 коња и 40 војника, него рекао бих да нас је било 200 људи. Не можете да чучнете и окренете, набили су нас као рибе у конзерви. Затварају врата... Нисмо знали где нас воде. Многи од нас нису ни чули за Јасеновац. Не сећам се да смо као илегалци у Сарајеву знали за тај логор. Тог дана је у логор смрти, како су га називали, било одведено више од 3.000 младих људи“, описао је професор Видовић.
У тим моментима, како је навео, један од младића за кога се тврдило да је био члан Српско певачког друштва „Слога”, први пут је запевао „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”.
„Потом су готово сви кренули у глас да певају са овим младићем. Међутим, то се није допало немачким војницима, затворили су шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других. Када су стигли у Јасеновац, од 3.000 људи колико је кренуло из главног града БиХ, свега 2.000 душа је стигло живо”, присећао се професор Жарко Видовић.
Друга верзија
Горан Бреговић, пак, тврдио је својевремено за РТС да је „Ђурђевдан“ његовор ауторско дело. Како је својевремено говорио, редитељ Емир Кустурица 1988. године снимао је филм „Дом за вешање“ који је у том времену изазвао велику пажњу јавности. Бреговићу је поверио да му направи музику за филм, који је тада први пут радио филмску музику, а након тога је направио препев за нови албум Дугмета „као једну малу љубавну песму“.
Међутим, по бреговићевим речима ова песма је био омаж највећем новосадском кантаутору Ђорђу Балашевићу.
„Нажалост, то никад нисам написао на плочи, али та је заправо песма као један мали омаж, јер је исходишни стих за ту песму Балашевићев стих 'а ја нисам, с оном коју волим'. Јер то је исходишни стих из које излази та мала љубавна песма. Ништа, једна мала љубавна песма, све остало око тога је 'Ђурђевдан' заслужио животом мимо мене“, казао је Бреговић.
Ко год да је у праву, песма „Ђурђевдан" свакако ће наставити да се свира и пева, а од тога којој верзији више верујете осетићете и сентимент вођен стиховима песме.
