које се на Спенсу понекад одржавају већ ће госте чекати сигурно читаве зиме и пролећа, сазнајемо од вршиоца дужности директора тог јавног предузећа Александра Шукића.
– Постоје залихе, радна снага, а пре свега постоји интересовање наших суграђана, који воле и желе да проводе време у „Градској кафани“, тако да ће, сасвим извесно, она радити до лета, а онда ћемо сагледати посећеност и да ли смо се одлучили на добар потез – каже за „Дневник“ Шукић. – У договорима смо са спортским клубовима да организују промоције спортова, да представе свој рад, што ће, верујем, бити занимљиво бити и деци и родитељима, а ми имамо услове и простор за тако нешто. Наш основни циљ је да оживимо Спенс, да он поново постане омиљено место окупљања, куповине, дружења, бављења спортом за наше Новосађане, али и све госте града. Планирамо да, у сарадњи са закупцима локала, спортским клубовима, уведемо, рецимо, један дан у месецу или један викенд када ће посетиоци добити попусте, што се, наравно, односи и на све наше садржаје, попут попуста на улазнице на базен, клизање... Од 10. до 14. новембра ће на првом спрату, испед Градске кафане, бити одржан и четврти Сајам зимнице, те ће бројни производи бити понуђени на педесетак тезги.
Шукић истиче да је СПЦ „Војводина“ ипак мало оживео после доласка „Универекспорта“, ДМ-а, али и чињенице да су сада у такозваној главној улици сви локали издати, да раде. Додаје да су последњу годину и по смањене цене закупнина за пословни простор, што је утицало и на повећање интересовања закупаца, а остаје да се попуни део с локалима у правцу базена.
– Затворени базен, Ледена и све остале дворане делом су доступне грађанству, док део термина припада спортским клубовима, а за њих нам Град субвенционише пуну цену термина око 40 одсто, што није довољно – каже Шукић. – Ми тај проценат добијамо као капиталну субвенцију за плаћање струје, воде, енергената, али то не покрива те трошкове. Оно што Спенсу недостаје је још једна комерцијална дворана, капацитета садашње мале дворане, а која би буквално радила као комерцијална. Идеално би било да то буде ледена дворана, она има све што је потребно, с тим што би клизалиште морало да се премести или Сајмиште или да остане на Спенсу, где је и планом предвиђено да буде отворено у продужетку садашње Ледене дворане. То би било најизводљивије јер већ постоји потребна инфраструктутра, а тај систем за хлађење би се могао користити и за нешто додатно у објекту. Међутим, проблем је, наравно, новац јер такозвани чилери за прављење леда коштају око 250.000 евра, што би се, ако у обзир узмемо сервисирање ових које имамо, исплатило за пет година и мање. Када се сабере, ми сервисирање постојеће опреме, старе 30 година, платимо у року од пет година исто толико, али ми тај новац немамо ођедном на гомили, и то је проблем.
О томе колико је и постојећа Ледена дворана вредна граду и Спенсу, говори и податак да су у току преговори с Хокејашким савезом Србије о важним такмичењима и припремама. Наиме, ове године у марту је у Новом Саду и на Спенсу одржано Светско хокејашко такмичење за узраст до 18 година, а следеће године током јануара се одржава Светско првенство у хокеју за узраст до 20 година.
– Две године заредом такмичења за две различите дивизије заиста нешто значе јер доводе људе, спортисте, гледаоце и туристе у наш град. Стога причамо о томе како решити проблем Ледене дворане јер у региону нема много таквих дворана које испуњавају потребне услове и бројем свлачионица и трибинама, величином леда, потребном оградом… Само у Београду има слична дворана за хокејашка такмичења, стога причамо да се направи нека врста понуде за припремни период за стране клубиве и репрезентације, с обзиром на то да је страним клубовима јефтиније да дођу у Нови Сад, плате хотел, изнајмљивање дворане и све пратеће трошкове, него да у својим земљама негде држе лед у халама читаву сезону, то је много скупље – најављује Александар Шукић.
А. Брзак
Домаћинским пословањем смањити дугове
– Сам објекат, који има готово 35 година, као и пословање ЈП СПЦ „Војводина“ су у великим проблемима – истиче Александар Шукић. – Чак и да нема дугова, који су већи од 450 милиона динара, функционисање објекта има велики потенцијал. Успели смо да смањимо потрошњу горива 60 до 70 одсто, настојимо да смањимо рачун за струју, ако су веће паузе између тренинга гасе се светла, што раније био случај. Спенс завршава годину највероватније у минусу, али се трудимо да не будемо у блокади, да исплаћујемо зараде, добављаче, мењамо начин пословања јер онако како се радило никако не сме више, мора се пословати домаћински, никако другачије.
У том предузећу сада је 236 запослених, 50 људи је узело отпремнине када је Град издвојио из буyета новац за то. Како Шукић каже, то је три до 3,5 милиона динара уштеде месечно, што много значи.
