Осим тога, усвојен је и низ измена одлука о пословању градских предузећа, установа и управа проистеклих из ребаланса, одређена је Видовданска награда за ученике средњих и основних школа и оснивачки акти градских предузећа усклађени с новим Законом о јавним и комуналним предузећима. Пет тачака, од укупно 96, бавило се урбанистичким плановима и све су усвојене, као и извештаји о пословању градских предузећа и установа културе у претходној години.
Почетак заседања обележило је, сад већ традиционално, незадовољство опозиције тиме што се дневни ред допуњава по хитном поступку скупштинским материјалом чија достава касни. Кад се повела расправа о ребалансу, Ђурађ Јакшић из СРС-а казао је да Град нема проблема с приходима, већ с тим да потроши тај новац. Он је позвао владајућу коалицију да је крајње време да се ураде озбиљне ствари за Нови Сад, кад је власт стабилна, а буџет пун.
По њему, разлог за ребаланс лежи у покушају градске власти да помогне ЈКП „Пут“ које је у тешкој ситуацији. За Горана Радојева из ДС-а, приходи града су углавном задовољавајући, али брине пад закупа градског пословног простора од 15 одсто и извршење такси од 72 одсто.
На седници се могло чути и да формирање пољочуварске службе касни јер ће у њој радити запослени у Управи за инспекцијске послове, а да је у току набавка опреме за тај посао.
Када се повела дискусија о измени оснивачких аката јавних градских предузећа, представници опозиције замерили су да су услови за директора уопштени и да остављају простора за политичку злоупотребу. Такође, из Покрета „Доста је било“ затражили су да се предузећима одузме могућност да узимају комерцијалне кредите, док је из СРС-а затражено да, кад већ политика бира директоре, то не буду они „с високим вечерњим школама“.
Из редова опозиције упућене су критике на рачун стања путева у граду, а на замерку да се много новца улаже у Туристичку организацију Новог Сада, а да нема анализе ефеката тога, члан Градског већа за привреду Милорад Радојевић казао је да Нови Сад приходује годишње између 80 и 90 милиона долара, те да се та улагања исплате.
Уследила је затим четворосатна расправа о извештајима о раду предузећа у претходној години, где су се на опозиционом тапету нашли највише „Информатика“, „Чистоћа“, „Урбанизам“, „Лисје“, „Водовод и канализација“, ЈГСП „Нови Сад“ и „Пут“, док су „"Новосадска топлана“ и „Паркинг-сервис“ оцењени позитивно. Одборници из редова ДС-а, СРС-а и ДЈБ-а указивали су на то да се новац предузећа троши на рекламу, нерезонско запошљавање, док се инвестиције реализују веома слабо.
За Александра Бујића из ДЈБ-а, „Водовод“ има неколико „чудних“ начина за трошење новца те уплаћује додатно осигурање за запослене, издваја велике своте за маркетинг и краткорочно позајмљује новац. За то време, како је рекао, „Чистоћа“ поправља веш-машину за милион динара, за шта се може купити 40 нових. Извештају „Зоохигијене и ветерине“ најжешћу критику уптили су управо из ЂБ-а, назвавши га фингираним, док је из СРС-а напоменуто да су предузећа показала добитак јер у супротном чланови надзорних одбора не би добили накнаде за рад.
Скупштина је у време закључења текста ушла у 11. сат заседања, а на дневном реду били су извештаји о раду установа културе у прошлој години. До краја седнице одборници је требало да усвоје и одлуке којима се издваја новац за субвенционисање боравка деце у приватним вртићима током лета, те да се спорведе јавни конкурс за директора Завода за изградњу града.
Такође, требало је да усвоје и одлуке којима се формира комисија за спровођење конкурса за избор директора, која ће се тиме бавити за сва градска предузећа. Од кадровских решења, Скупштина је требало да за директора Културног центра Новог Сада постави Бојана Панаотовића, досадашњег вршиоца дужности, те да на чело Агенције за енергетику доведе Александра Ашоњу. У исто време, низ управних и надзорних одбора добио је нове чланове и председнике, а Радован Латиновић требало је да буде постављен за в. д. директора Завода за здравствену заштиту радника.
С. Крстић
Вучевић: Већи приход од пореза на зараде потврда доброг смера
Иако није говорио за скупштинском говорницом, градоначелник Милош Вучевић новинарима је изјавио да проблеми у комуналном систему града постоје, али да су показатељи из ове године охрабрујући, поготово раст прихода од пореза на зараде од седам одсто.
– Извештај о извршењу буyета у првој половини ове године показује да су сви подаци бољи него 2015. године – рекао је Вучевић. – Нападани смо често за подстицаје за запошљавање, за подршку инвеститорима, а Нови Сад је за првих шест месеци ове године остварио седам одсто више прихода од пореза на зараде него у истом периоду лане. То вам је најбољи показатељ да ли се дешавају промене и да ли су оне позитивне у смислу јачања привреде, отварања нових радних места и запошљавању грађана. На то утиче већи број радних места, већа дисциплина, пријава дела запослених на црно, што показује добар рад пореских органа. Пет одсто је већа наплата пореза на пренос апсолутних права, што значи да је и тржиште некретнина активније. Све у свему, буyет се реализује четири одсто боље него у истом периоду прошле године, и то када не рачунамо продају земљишта, где смо годишњи план већ премашили 33 одсто. Закон одређује како ћемо тај новац утрошити: на прибављање новог земљишта, на комунално опремање земљишта и на решавање имовинскоправних односа. Боље да имамо суфицит у буyету, да нас оптужују да не знамо да потрошимо новац, него да Град троши паре како је то радио до 2012. године. Потребно је да побољшамо реализацију капиталних инвестиција, а ове године планирамо да повећамо капиталну потрошњу.
Он је укратко представио ребаланс, којим се распоређује 612 милиона динара, највише преко Управе за комуналне послове.
– За путну инфраструктуру дајемо 400 милиона динара, а 100 милиона динара за казне и пенале. Стижу решења за правне односе из шездесетих и седамдесетих година прошлог века, морамо то да исплатимо на основу судских и управних аката. Појачава се позиција Туристичке организације Новог Сада и нешто новца иде за инспекцијске послове за попис имовине, односно њено озакоњење. Има побољшања и у раду комуналних предузећа, она исказују добит после дужег времена. Али, то и даље није оно што очекујемо од њих јер није поента да јавна комунална предузећа остварују екстремне добити. То би значило да цене услуга нису добро избалансиране, да немају социјалну категорију, која је увек компонента цене услуге комуналног предузећа. Желимо још већу дисциплину, желимо да не одступају од програма које усвоји оснивач, односно Скупштина града, и надам се да ћемо заједно, као градска власт, на томе истрајати. Прича се да су предузећа у губитку, али тај губитак постоји ако се одузму субвенције, а јавна комунална предузећа не би могла постојати без субвенција – закључио је градоначелник Вучевић.
