служи помен песнику Бранку Радичевићу крај његовог гроба. Код кампинг-одморишта на самом Стражилову дочекали су их с хлебом и ракијом тамошњи шумар и његова супруга, а одатле су, окрепивши се, наставили даље до Бранковог чардака. Осим те групе учесника карловачког Ђурђевданског уранка, помену је у мало проширеном саставу јуче присуствовала и група Карловчана, углавном оних који прослављају Ђурђевдан, која не пропушта овај догађај већ дуги низ година.
Обичај да се на празник Светог великомученика Георгија служи помен Радичевићу у Сремским Карловцима у континуитету се негује више од тридесет година, али само окупљање на тај дан код песниковог гроба део је древне карловачке традиције.По сећању Карловчанина, члана тамошњег планинарског друштва и оријентирца др Борислава Стевановића, на Стражилово су на Ђурђевдан најчешће одлазили млади.
Окупљали би се код Магистрата тог дана око 4 сата и с двоје или троје таљига – понекад би се појављивао и неки фијакер – одлазили пут Стражилова. Задржавали би се код чардака због коња, а понеко би одлазио и до Бранковог гроба. Коње би китили зеленилом и цвећем, ако има процветалог, што се и овог пута догодило. Око 7 сати би се враћали са Стражилова и при том ишли кроз главне карловачке улице до отприлике 9 сати, када би се ђурђевдански обилазак Карловаца завршио.
Од 1999. године у Сремским Карловцима, након ђурђевданске литургије у Саборној цркви, карловачким улицама иде молитвена литија с иконом Пресвете Богородице и светитеља Георгија. На том путу кроз Карловце литија се зауставља код Горње цркве, валова у Улици браће Анђелић, Доње цркве и Богословије и ту се упућују молитве Богу за мир и благостање града и његових становника, њихову заштиту од сваке невоље и опасности.
На тим местима, по старим обичајима, литију сачекују житељи тога дела Сремских Карловаца, часте, а понегде и посипају латицама ђурђевка или житом.После опхода по граду, чудотоворна Богородичина икона из 18. века враћа се у Саборну цркву.
З. Милосављевић
