Организатори манифестације су МЗ “Ковиљ” и Музеј Ковиља, који је у свом породичном дому пре нешто више од годину дана отворио Петар Виђикант, уједно и фронтмен групе “Атракција”, чијим је наступом туристичка сезона званично отворена. У част једног од најпознатијих мештана - Лазе Костића, група је извела песму “Међ јавом и мед сном”.
Будући да се налази уз Ковиљско-петроварадински рит, у близини Сремских Карловаца, те на ауто-путу између два највећа града у Србији, Новог Сада и Београда, укључујући богату историју, туристички потенцијал Ковиља је неоспоран.
Професор физике, однедавно у пензији, пољопривредник, басиста “Атракције”, власник музеја, ковиљски хроничар, повремено комичар и туристички водич Петар Виђикант, пошто добро познаје историју села, каже да је отварање прве туристичке сезоне симболично органозовано јер се ове године обележава и 180 година од рођења (12. фебруар 1841.) чувеног Ковиљчанина Лазе Костића. Наш саговорник истиче да то насеље надомак Новог Сада, када је реч о сеоском туризму, има невероватан потенцијал, што због историје, што због положаја самог места.
- Све више људи долази викендом, возе се чамцем по риту, обилазе природу, а ту је и чувена чарда “На крај света” и манастир, што свакако говори о невероватном потенцијалу Ковиља - обашњава Петар Виђикант, један од организатора прославе.
- Осим тога, троје, четворо мештана је у оквиру својих породичних кућа направило апартмане за издавање, а ту су и специфични прехрамбени производи. Примера ради, комшиница преко пута моје куће прави моцарелу, слатки сир, али и онај с необичмним додацима, попут лешника и ораха, а за своје производе награђена је на Пољопривредном сајму, а један мој пријатељ прави и двадесетак различитих врста џемова.
Петар напомиње да су последњих година организовани и вашари старих заната и органске хране, као и већ традиционални Божићни вашар, што свакако доприноси туристичкој понуди, а не би требало заборавити ни Ковиљски музеј, који је у свом дому отворио наш саговорник.
Много се чиме Ковиљчани могу похвалити. У том селу рођен је чувени интелектуалац, доктор правних наука, новинар и песник Лаза Костић. Поносни су мештани на надалеко чувени Ковиљски манастир Светих арханђела Михаила и Гаврила, као и на свој ФК „Шајкаш”, један од најстаријих клубова у Војводини, а диче се и чардом „На крај света”. Мештани радо истичу и да се роде код њих стално враћају, а вожња чамцем и нетакнута природа Ковиљско-петроварадинског рита никога не остављају равнодушним. Осим тога, у том крају не мањка урабаних легенди и митова, будући да се мештани могу подичити и једним од најстаријих клубова лажова.
Природне лепоте, историјске знаменитости, уз добре домаћине и интересантне приче, учинили су да се у Ковиљу све више развија сеоски туризам.
Иза намере да породични дом претвори у Музеј Ковиља, уместо у кафану или нешто друго, крије се велика љубав Петра Виђиканта према родном месту, као и жеља да све што о свом селу зна подели са другима. Тај завичајни кутак осмислио је и поделио по областима, које обухватају све оно што сматра да би о Ковиљу требало да се зна. Посебно место, логично, заузима Лаза Костић, иако је једна просторија посвећена и свим ковиљским великанима, попут Стевана Пешића и других, а део је намењен и спорту, риболову и пољопривреди. Осим тога, посетиоци имају прилику и да нам том месту сазнају нешто више о животу Ковиљчана, а једна соба посвећена је и Шајкашком батаљону, као и природним лепотама.
Петар истиче да је у животу веома важан однос према окружењу и земљи, а Ковиљ, каже, има велики потенцијал. Он наводи и да му је један од мотива за отварање музеја и жеља да покаже да је економска залеђина, односно велика количина обрадивог земљишта проузроковала невероватне појаве.
- Ковиљ је увек био ослоњен на земљу, јер има атар од 12.000 хектара на око 5.000 становника - подсетио је Виђикант. - Људи често погрешно размишљају „шта ће ти школа кад имаш земљу”, међутим, та земља је створила економску корист. Неко је пре сто година имао довољно новца да пошаље сина да се школује у иностранству, а онда је тај син је купио прву фудбалску лопту и донео је кући, па је основан први фудбалски клуб “Шајкаш“ 1908. године. Не треба заборавити да су се у овом делу на свега неколико стотина квадратних километара родили Лаза Костић, Исидора Секулић, Милева Марић Ајнштајн, Светозар Милетић, Душан Каназир... и ово треба да буде место где ће људи учити.
Поводом 180 година од рођења Лазе Костића, у Музеју Ковиља, који се налази у улици названој по том чувеном интелектуалцу, доктору правних наука, новинару и песнику, отворена је самостална изложба некадашњег “Дневниковог” фоторепортера Мартина Цандира. Поставка обухвата око 150 дела с мотивима Ковиља, а по речима аутора подељена је у неколико сегмената, те је део симболично назван “Санта Мариа дела Салуте”, посвећен управо Лази Костићу.
- Све више људи долази викендом, возе се чамцем по риту, обилазе природу, а ту је и чувена чарда “На крај света” и манастир, што свакако говори о невероватном потенцијалу Ковиља - обашњава Петар Виђикант, један од организатора прославе.
Ј. Вукашиновић
