да би се скупио новац за Елену Рађеновић, која болује од дијабетеса, хумани Детелинарци су готово успели у томе. Од неопходних 890 евра за апарат фреестyле либре, посетиоци манифестације донирали око 600, а како је рекао организатор, председник Удружења „Нови Сад” и светски вицешампион у савате боксу Горан Бајшански, да је време дозволило дуже дружење, било би скупљено можда и више.
– Како смо чули, Лена Рађеновић је тренутно најугроженије дете с Детелинаре, а бави се спортом – каже Бајшански. – Реална цена тог апарата је око 200 евра, али уз то иду и сензори који коштају око 120 па смо рачунали да наредних бар седам месеци може да га користи без проблема. Највећи је проблем што на свака два сата мора инекцијом да вади крв да би видела колики јој је шећер.
Иако је пре неколико дана постао двоструки светски шампион у савате боксу, Бајшански прексиноћну манифестацију доживљава својим светским првенством. А свака акција коју је до сад организовао, како на Детелинари тако и у целом Новом Саду и приградским насељима, јесте својеврсни шампионат.
– Мислим да сваки шампион који једном освоји светску титулу – он је увек шампион, а ово јесте светска титула јер се дешава на Детелинари, на мом терену, где сам ја одрастао – сматра Горан, додајући да је свако дете које се роди и бори у животу, заправо шампион.
„Срцем и музиком за Детелинару” веселило је око 300 посетилаца, међу којима су најбројнија била деца. Будући да је Елена Рађеновић ученица другог разреда ОШ „Светозар Марковић Тоза”, највише је било њених вршњака, што ју је посебно обрадовало. Иако је весело дете, није била нарочито причљива, али је рекла да је свесна тога да су све те комшије дошле због ње и да је то знак да им је драга и да је воле.
За музички део програма била је задужена наставница музичког образовања Милка Јуришић, која је довела своје ђаке да певају уз подршку новосадског „Бети Бап бенда”. Међутим, због кише нису стигли да изађу на бину.– Мислим да је циљ манифестације већ постигнут – рекла је Милка Јуришић. – Шаролик је програм и, будући да се тако нешто на Детелинари дешава први пут, презадовољна сам одзивом и надам се да ћемо и следеће године моћи да организујемо нешто слично.
Шарене кутије биле су постављене на неколико штандова у кругу дешавања манифестаије и свако ко је желео, могао је донирати новац. На основу скупљених пара, чини се да је та мисија испуњена прилично успешно. То је, свакако, била јасна потврда да су Детелинарци хумани, али, како су нам неки рекли, то је зато што им увек треба да их неко покрене и активира.
– Детелинарци су увек били хумани, али морам да признам да треба радити на млађима, на којима овај свет остаје, треба им што више оваквих догађаја да бисмо их активирали – рекао нам је један од хуманих комшија из тог дела Новог Сада. – Таква манифестација је битна за Детелинару јер таквих догађаја нема, треба и овај крај да живне. Треба увек неко да их активира и гура, а на питање зашто се сами не активирају, могу дати филозофски одговор, али пре свега мислим да је реч о проблему који сеже деценијама уназад.
Удружење грађана „Нови Сад” организује и разне спортске манифестације, а како Бајшански сматра, у Новом Саду има много хуманих људи. Стога ће и наставити у том маниру те планирају да ускоро допринесу и уређењу једног вртића на Детелинари.
Л. Радловачки
