у Сремским Карловцима окупи група од дведесетак карловачких предшколаца и основаца и од музејског саветника Дивне Гачић, сазна више о самом празнику, али и како се праве венчићи. Следећи упутства Гачићеве од разноразног цвећа, које је прирпемљено за ову прилику, свако од њих је успео да направи венац који је обележје Ивањдана.
- Народно предање каже да је Богородица, када је хтела да окуми светог Јована , узела букет ивањског цвећа и отишла светом Јовнау, поклонила му се смерно и заклолила га да прими кумство. У предвечерје Ивањдана или у зору пре изласка сунца, девојке и жене су брале по пољима ивањско цвеће од ког су плеле венчиће - каже Дивна Гачић. - Половином 19. века Милица Стојадиновић Српкиња је записала да су жене и двојек при том певале :”Ивањско цвеће петровско зеленим пољем цветало, Иван је цвеће набрао мајци у крило метао.” Основу венчића чини ивањско цвеће, али му се могу додати хајдучка трава и друге декоративне врсте. У венчиће се уплићу класје жита, беле раде, пупољци ружа, а може и суво цвеће. Често се уплиће и главциа белог лука, која треба да заштити кућу и укућане од свих недаћа. Чак се сматрало да ивањдански вечићи имају лековиту моћ., па се препоручивало да се болесници окупају у води у којој је претходно био потопљен венчић.
Дивна Гачић каже да не постоје нека посебна правила за плетење венчића и да је у суштини све препуштено машти и вештини оног ко их плете. Додаје да се венчићи и данас плету, али да их најчешће људи купују готове на пијацама. Да то не би било тако, и да би се стари обичај сачувао од заборава, Музеј града организовао је ову радионицу у Сремским Карловцима и још једну јуче у Месној заједници Детелинара, која Ивањдан слави као своју славу. Осим радионице на којој се као у Карловцима плели венчића, тамо је организована и изложба слика Тибора Нађа са мотивима ивандањских венчића.
З. Мл.
