Борчул је у Комуналној полицији од самог почетка најмлађе градске службе, која је у склопу Градске управе за инспекцијске послове. Завршио је угоститељску школу, али је прошао обуку, уз друге колеге, за комуналног полицајца. – Савестан однос према раду је вероватно моје старешине определио да ме ове године изаберу за најбољег – каже Јовица.
Како додаје, посао није нимало лак, и објашњава да су комунални полицајци заправо сервис грађана јер се доста људи јавља да би се пожалили или од полицајца били информисани, али и да би полицајци санкционисали прекршиоце, што они и чине, мада се првенство у раду “на терену” даје превенцији и едукацији. Борчул каже да је радећи упознао доста људи, па тако и прекршилаца, и да међу њима има и оних који се издвајају, добро су познати комуналим полицајцима по вишеструким прекршајима. Некима је, вели, довољно да их комунални полицајац упозори па да више не чине прекршај, док другима на промену понашања не утичу ни многоструке казне.
– Радимо према петнаестак градских одлука, премда их има више, али се највише пажње обраћа на радно време угоститељских објеката, заузеће јавне површине, као што је, на пример, непрописно паркирање или ванпијачна продаја, пуштање паса без повоца и корпе, буке из станова... јер на то грађани најчешће указују. Комунални полицајци нису распоређени по деловима града већ свака патрола ради онај део у којем их у службеном аутомобилу на терену затекне позив вође смене, који даје задатак, адресу где по пријави треба установити шта је посреди, има ли прекршаја, или је пак притужба неоснована. Радимо у две смене, од 7 до 19 часова и од 19 до 7 ујутро, и то свих 365 дана у години – објашњава Јовица.
Наводи да радни дан сваког полицајца почиње састанком на којем се добију задаци у који рејон – део града ће се ићи и на шта треба да се обрати пажња. Не иде се само у аутомобилу већ и пешице. Каже да има мало комуналих полицајаца па тако једна патрола – а у смени их буде четири-пет – покрива цело Ново насеље и Детелинару.
– Обилазећи град пешке, наилазимо на уништен урбани мобилијар, продавце на површинама које нису намењене продаји. При санкционисању ванпијачне продаје нам је најтеже, свесни смо да људи лоше живе, али с друге стране, има продаваца који уредно плаћају порез и закуп тезги и њихова се права морају штитити. Ризично је и када треба да закуцамо на врата по пријави комшије јер му смета бука из стана. У таквим приликама не знамо ко је с друге стране браве и буде непријатности. Приликом једног таквог позива мој колега и ја смо добро прошли, чаша којом смо гађани није погодила нас већ се одбила од зида. Али свеједно, били смо у опасности и поднели смо пријаву за угрожавање – истиче и најружније делове свог свакодневног посла овогодишњи најбољи комунални полицајац у Новом Саду Јовица Борчул.
Текст и фото З. Делић
