Рок за подношење пријаве је 23. октобар следеће године што практично значи да Новом Саду предстоји десет месеци рада на финализацији промотивних, програмских и стратешких активности. У овај посао, Организациони одбор, којем је поверена припрема кандидатуре, позива да се укључе све културне установе, појединци, невладин сектор и грађани тако што ће предлагати пројекте и учествовати у манифестацијама које одбор организује.
Нови Сад је донео одлуку да се кандидује за титулу Европске престонице културе 2021. године, када ће она први пут бити доступна и градовима и земљама ван Европске уније. Пројекат “Нови Сад 2021”, којим се улази у трку за ову титулу, осмишљен је као платформа за развој културних и креативних потенцијала града који наредних година треба да оснажи културну виталност града, омогући урбану регенерацију и побољша интернационални углед и туристичку понуду Новог Сада, ослањајући се на оснаживање институција културе, обнову културног наслеђа, јачање културне партиципације, развој културних и креативних индустрија, децентрализацију и међусекторску сарадњу.
Европска престоница културе највећи је културни пројекат Европске уније, који је временом постао веома значајан за све чланице. Идеја да се једном годишње једном или неколицини градова у Европској унији у раздобљу од једне године, у току које изабрани градови представљају свој културни живот и домете градске културе, додели титула Европске престонице културе потекла је од некадашње министарке културе Грчке Мелине Меркури и француског министра културе Жака Ланга 1985. године. По њиховој замисли Европска престоница културе треба да повеже људи у Европи и да се повећа свест о заједничкој историји и вредностима.
Пројекат је 1985. године и покренут резолуцијом ЕУ министара културе и убрзо постаје један од најпрестижнијих догађаја у Европи. Европска престоница културе установљена је како би се нагласило богатство и различитост европских култура, ојачале културне везе међу Европљанима, спојили људи из различитих европских земаља, упознале друге културе, промовисало узајамно разумевање и ојачао осећај европејства.
У првим годинама европске престонице културе по правилу су били неки од градова са пребогатом културном баштином, да би у каснијој фази пројекта предност домаћина све више давана мањим градовима који такође имају богату културну баштину зато што су националне метрополе попут Париза, Мадрида, Берлина, Лондона, Рима и слични одавно афирмисани као културне метрополе националног и светског значаја и средишта културног туризма, па је сасвим логично да се та ласкава титула културне престонице континента даје мањим градовима који имају потребу за већом афирмацијом. Последњих година се статус града – престонице европске културе све више користи као начин оживљавања културног и свеукупног живота у њему...
Зорица Милосављевић
(Опширније прочитајте у нашем штампаном издању од 25. децембра)
