пошто је било планирано да свечаност буде приређена у просторијама издавачке куће.
Ипак, по речима домаћина, члана Градског већа за кулутуру Вање Вученовића, Градска управа није се двоумила у вези с тим да ли тај пројекат треба подржати.
– То је сјајна монографија, која говори не само о центру градске управе и различитим дешавањима већ и о развоју здања и града кроз 19. и 20. век – рекао је Вученовић, поздрављајући ауторе и госте. – При томе, долази и у правом тренутку, на 120-годишњицу.
Проф. др Љубомирка Кркљуш нагласила је да је реч о делу које заокружује развој града и његових грађана.– Самим тим, та књига представља вредан допринос историји града који многи називају Српском Атином – истакла је др Кркљуш.Архитекта Лазар Кузманов упоредио је Градску кућу с дунавским сидром које не дозвољава да град потоне.– Изградња тог здања је и резултат замршених односа који су у то време владали у Новом Саду – нагласио је Кузманов.
Речи Душка Богдановића, о било чему у овом граду, увек теми дају посебну тежину, те је тако било и у случају „Новосадског магистрата”. У топлој причи о одрастању у самом центру града, где су његову пажњу заокупљале неке друге грађевине и појаве, све док га снимање филма „Насиље на тргу” није заинтригирало да се и у Градској кући дешава „нешто важно”.
– Имао сам прилику да градски трг доживим у његовом готово апокалиптичном издању, а боље сам Градску кућу упознао када сам 1996. године био члан градске владе задужен за медије – рекао је Богдановић, образложивши израз „старосађански” - када дозволиш да те град припитоми, а ти њему даш своје најбоље.
Ауторка Донка Станчић апострофирала је поузданост и темељност монографије, не замеривши јој на малом формату, већ на нешто мањем броју страна који тексту „не дозвољава да дише”.
– Настојала сам да демистификујем одређене недоумице, да неке грешке исправим – рекла је Донка Станчић. – Једна од таквих је и дугогодишња теза да је то здање копија Градске куће Граца, о чему је писао Трива Милитар, али очигледно само на основу нечијег површног визуелног утиска, али не и релевантних чињеница.
Коаутор, наш колега, Мишко Лазовић је, по речима издавача Зорана Колунyије, књизи дао стилски посебан шмек.– Својевремено је Јаков Игњатовић Нови Сад назвао „Париз над Дунавом”. Остаје нам да се запитамо хоћемо ли кроз пет година успети да тај епитет оправдамо – закључио је Лазовић, алудирајући на кандидатуру Новог Сада за титулу Европска престоница културе.
С. Савић
