На лицу места су руковали спасилачком опремом коју је ЈКП “Градско зеленило” набавило путем пројекта „Безбедна плажа“, финансираним од стране Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Координатор спасилачке службе Мирослав Беговић објашњавао је будућим спасиоцима како функционише систем надзора купалишта и превентивно деловање спасилаца, упознавши их и са средствима комуникације, спасилачким кулама и слично.
- Имамо 30 спасилаца на располагању, од тога су 15 њих већ дуже у спасилачком послу, а у зависности од потребе и временских услова, у току дана ради од 10 до 15 спасилаца по сменама, са по једним лекаром у свакој и са једним до два спасиоца на кули – каже Беговић. - Имамо седам кула, на сваких 50 метара по једну и обезбеђујемо 650 метара плаже. Располажемо са два гумена и два пластична чамца.
На плажи важе и посебна правила понашања, а постоје три места на којима је забрањено купање: код кривине где је “Данубијус”, испод моста где последице бомбардовања још нису потпуно саниране и на Шпицу, због пловног пута. Купање иза бова и уношење плутајућих објеката је забрањено, а за децу су дозвољени мишићи за пливање у води, уз надзор одраслих, док је шлауф забрањен. Такође, не сме се улазити у воду у алкохолисаном стању. Лане су, каже Беговић, имали три лакша случаја спасавања.
Помоћница директора ЈКП „Градско зеленило” Јелена Прица објаснила је да је реализацијом пројекта “Безбедна плажа” обезбеђена додатна спасилачка опрема, чиме је унапређена безбедност купача.
- Нама је најважније да током купалишне сезоне купачи буду безбедни, те смо обезбедили нови чамац, као и нове спасилачке куле, бове и мотороле којима спасиоци комуницирају – истиче Прица. - Постављене су и инфо табле, које обележавају правила понашања на плажи. Вредност пројекта је три милиона динара.
Јелена Милић, из Црвеног крста Војводине, која води обуку спасилаца приправника, истиче да сваки кандидат који прође улазно тестирање, физички и психички је спреман да заврши обуку, па иде на сегменте спасавања на води и извлачења особа које се нађу у ситуацији утапања. Статистика показује да се најчешће интервенције спасилаца односе на пружање и указивање мера на самом купалишту.
- Плажа Штранд је отворена, али није препоручено купање када је вода испод 20 степени Целзијусових, јер хладна вода може погоршати разна здравствена стања – прича Милић. - Када је превише топло напољу, а желимо да се расхладимо, купачи би требало претходно да се поквасе на тушу или у Дунаву, јер нагли улазак у воду и промена температуре могу да доведу до акутног застоја срца.
Једна од полазница, двадесетогодишња Теодора Manyić из Темерина, која је иначе студент на ДИФ-у, каже да јој је амбиција одувек била да спасава животе и дивила се онима који умеју да пруже прву помоћ. Њој је небитно да ли ће у будућности и даље радити тај посао, јер јој је жеља за знањем најбитнија.
- Обука траје неколико недеља, а већ имам лиценцу јер сам радила као спасилац на базену. Сад сам дошла да обновим знање и радим на плажи Штранд – истиче наша саговорница, додавши да је стекла одлична искуства и научила пуно тога од старијих и искуснијих колега. И. Бакмаз
Фото: Р. Hayić
