Поред ресторана, роштиљница и сличних објеката овакву понуду имају и поједине Новосађанке које храну спремају у својим становима и свакодневно оглашавају мени на својим Фејзбук страницама, а ручак је потребно резервисати неколико сати раније. Оне са којима смо разговарале нису биле расположене да се њихова имена помињу јавно, али су појасниле да су најпре радиле такозвани кетеринг и послужење за разне врсте прослава, да би након тога почеле да кувају оброке.
- Указала се потреба, јер су ми људи тражили готова јела. Почела сам прво веома стидљиво, а сада кувам око 30 оброка дневно. Сваки дан огласим мени, и на основу тога ми људи наручују шта желе појести тај дан. У понуди су два различита менија, па је рецимо један дан пасуљ с кобасицом и скуша са блитвом, тако да постоји могућност избора. Имам сталне муштерије, јер толико могу да испуним, више од тога за сада нећу радити – каже Мирјана П.
По речима оних који користе овакву услугу, у већини случајева храну наручују у објектима који су им близу или по препоруци других. Све чешћем наручивању хране из ресторана, уместо одласка у угоститељске објекте “кумовала” је и корона, па ресторани нуде могућнсот да се храна наручи, преузме или да курирске службе доставе на жељену адресу.
-Не мислим да је то помодарство нити неко иживљавање. Просто немам времена да кувам, јер радим од 8 до 16 сати. Покупим дете из вртића и кући сам између 16.30 и 17. Дете има оброке у вртићу, али некада се деси да не једе довољно, а када бих спремала сваки дан ручак, то би била вечера, тако да ми је ово брже и економичније. За 1.200 динара добијем три оброка. Не радим то сваки дан, али просто некада не могу све да постигнем – каже Марија Г.
Евидентно је да је у граду све више ресторана који нуде овакву врсту хране, а судећи по ценовнику прилагођена су свачијем yепу. Ресторани који нуде овакву врсту могућности поред менија транспарентно нуде и ценовник, па су супе од 130 до 200 динара, а кувана јела су од 200, колико је рецимо пасуљ без меса, преко порције мусаке за коју је потребно издвојити 350, па све до лазања за које је потребно 430 динара. Дезерт су око 120 динара.
Искуства запослених у ресторанима показују да су им муштерије у већем броју они који живе сами, студенти, мада има и оних који због обима посла и обавеза не стижу да припремају оброке код куће. Кажу да највише посла управо имају у време доручка и ручка, да су им муштерије како запослени који паузу за доручак или ручак проводе код њих или преузимају ручак, или им се исти доставља, до оних који зову и дан пре како би наручили свој оброк. У појединим ресторанима се храна из менија наручује дан пре, а није реткост да су количине ограничене, па је потребно “снабдети се оброком на време”.
Оваквој врсти понуде хране придружили су се и поједини већи продајни објекти, али и тржни центри где је такође могуће ручати, али и понети или наручити оброк.
Већина традиционалних ресторана у Новом Саду такође нуди могућност да се јело наручи путем телефона или интернета и достави на кућну адресу, али су цене скупље у односу на оне из мањих угоститељских објеката.
С. Аничић Илић
