Сремска обала Дунава је такође имала своје капије. Данас је најпознатија монументална Београдска капија, један од симбола Новог Сада, те ретко који Новосађанин зна да су, осим ње постојала још два улаза у Подграђе -Новосадска и Црвена капија.
Београдска капија саграђена је 1753. године између бастиона Светог Ернеста и бастиона Светог Игнација и поседовала је механизам висећег моста, систем за барикаде и стражаре. У њеном продужетку од 1769. године постојао је Централни казнени завод Војног суда славонске генералне команде, где су затварани официри, војници и цивили.
- Капија је грађена у класицистичком стилу и састоји се од, по облику и пропорцијама, две различите фасаде високе десет метара: спољна је дуга 20, унутрашња 40 метара – описује ову грађевину директор Историјског архива града Петар Ђурђев. - Улазни део фасаде има шест стубова с два прозора, капија је дубока 20 метара и у њој се налазе четири узидане стражаре с две бочне просторије, док други део фасаде има осам стубова са три овална и два правоугаона пролаза.
Ђурђев објашњава да је Београдска капија изграђена у склопу проширења и утврђивања фортификацијског система Доње тврђаве.
- Аутентичан склоп тог дела бастионог фронта, осим данашње капије, обухватао је и предњу отворену капију, као и мост преко шанца са мобилним делом испред – каже Ђурђев. - У годинама пред Други светски рат приликом реконструкције пута, ти делови склопа су уклоњени и урађен је још један колски пролаз. Реконструкцијом унутар простора капије, поред главног пролаза, направљен је још један колски и два бочна пешачка пролаза. Конструктивни склоп средишњег дела капије састоји се од масивних стубова и пиластара повезаних лучним носачима, који обликују травеје засвођене крстастим сводовима. Капија је капитално обновљена у периоду од 2011. до 2015. године.
Друга капија названа Новосадска или Дунавска, изграђена је половином 18. века на улазу у Подграђе Петроварадинске тврђаве. Била је широка око 145 метара, док је дужина тунела износила 20 метара, фасада је била украшена жљебовима и чинили су је 12 повезаних лучних отвора, те је носила титулу највеће барокне капије у овом делу Европе. Нажалост, срушена је у период од 1923. до 1925. године због изградње Моста краљевића Томислава.
Према Воденом граду (Васерштат), у северном делу Подграђа, и даље одолевајући зубу времена такозвана Црвена капија, која је скривена од погледа пролазника. Она је најкасије саграђена, односно крајем 18. и почетком 19. века, у барокно-класицистичком стилу, офарбана је у тамно црвену боју и није много украшавана. Занимљиво је да је она за метар или два мања од Београдске, али да има највише просторија и да је делимично сачуван рељеф на ком је приказан царски грб Хабзбурга.
На источној фасади Београдске капије налази се бронзани рељеф који приказује улазак српске војске коју је предводио мајор Војислав Бугарски у Нови Сад 9. новембра 1918. године, а реч је о реплици плоче са барељефом, која се налазила на том месту од 1938. до 1941. године.У средишњем делу приказана су два официра на пропетим коњима, у левом делу приказана је породица с класјем жита и корпама воћа како дочекује војску, као и грб. На плочи је урезан и текст: „Деветог новембра 1918. године, за време владавине краља Петра Првог Великог Ослободиоца, а под врховном командом престолонаследника регента Александра, кроз ову капију прођоше први одреди победоносне српске војске, доносећи слободу Војводини”.
С. Ковач
