DARK VEB HVATA MLADE U MREŽU KRIMINALA U trci za novcem prelaze na drugu stranu zakona
Nezvanična berza rada na dark vebu privlači sve više maloletnika, tinejdžera i mladih ljudi, u proseku starih samo 24 godine, pokazuje izveštaj „Unutar tržišta rada dark veba: Njihov talenat, naša pretnja”, koji je pripremio Kaspersky Digital Footprint Intelligence.
Prema njihovim nalazima, tokom prvog kvartala 2024. godine zabeleženo je dvostruko više biografija i oglasa za „posao” nego u istom periodu prethodne godine, a taj trend nastavio se i u prvoj polovini 2025. godine. Ukupno, biografije čine 55 odsto svih objava, što ukazuje na sve jaču konkurenciju i nagli priliv mladih - uključujući i maloletnike.
Poslovi koji se nude na dark veb forumima gotovo uvek su povezani sa sajber kriminalom ili drugim nedozvoljenim aktivnostima. Iako ponekad postoje i legitimni angažmani, u većini slučajeva reč je o visokorizičnim ponudama koje privlače upravo mlade ljude. Izveštaj pokazuje da 69 odsto kandidata uopšte ne precizira oblast u kojoj želi da radi, što govori da su spremni da prihvate bilo koji posao koji donosi novac - od programiranja do učešća u prevarama, krađama podataka i finansijskim zloupotrebama.
Najtraženije uloge u ovom podzemnom ekosistemu odražavaju potpuno formiran kriminalni model funkcionisanja. Traženi su programeri koji razvijaju alate za napade, penetracioni testeri koji traže ranjivosti u sistemima, perači novca koji prikrivaju poreklo ukradenih sredstava, kao i karderi (kriminalci koji se bave krađom i zloupotrebom podataka o platnim karticama) i traferi (bave se dovođenjem žrtava do zlonamernih sajtova - „saobraćajni menadžeri” u kriminalnom smislu) koji zloupotrebljavaju podatke o plaćanju i usmeravaju žrtve na zaražene sajtove. Plate su, za mlade ljude izuzetno primamljive: najviše zarađuju reverse inženjeri, prosečno više od 5.000 dolara mesečno. Nije ni čudo: njihov posao je da rastavljaju softver ili malver da bi razumeli kako radi, kako bi mogli da ga poboljšaju, zatim testeri sa oko 4.000 dolara, a programeri oko 2.000. Prevaranti (skameri, bez škole, ali sa socijalnim veštinama ubeđivanja) dobijaju procenat - obično petinu do polovine ukupnog kriminalnog prihoda.
Kako ih vratiti na „belu” stranu
Kasperski podseća i na svoj specijalni projekat „Šta treba da radimo sa decom koja hakuju”, koji pokazuje da mladi hakeri, ako se na vreme usmere, mogu biti rehabilitovani i naučeni da svoje veštine koriste za dobro. Upravo takvi programi sprečavaju da tehnički talenat srednjoškolaca završi u kriminalnim strukturama. O tome je za Dnevnik pričao Klemon Domingo, koji je svoju „belu” karijeru posvetio upravo edukaciji mladih ljudi.
- Važno je da im pokažemo da mogu od toga pristojno živeti. Da vide da je u redu biti znatiželjan, da putuju, uče, rade na tehnologiji, stvaraju nešto za bolju budućnost. Treba reći i to da hakeri žive opasan život, da moraju stalno da gledaju preko ramena i, generalno, uništavaju tuđe živote. Zato je za firme poput Majkrosofta ili Kasperskog važno da uđu u škole i pokažu šta sve deca mogu da urade sa svojim znanjem, a na dobrobit društva. Ako bi kao uzore imali etičke hakere, stručnjake za AI ili sajber bezbednost, stvari bi se menjale. Zato ja pokušavam da palim zvezde u njihovim očima jer je moguće uspeti i bez kriminala. Kada ste na dobroj strani, gradite nešto što je od koristi svima. To je suština - kaže Klemon Domingo.
I ovde postoji podela rada po polu: devojke se, naime, češće prijavljuju za uloge koje zahtevaju komunikaciju i rad s ljudima, poput podrške korisnicima ili operatera - što je manje rizičan i mnogo manje plaćen posao, dok se mladići češće okreću tehničkim pozicijama, pranju novca ili koordinaciji krivičnih aktivnosti.
Prema rečima Aleksandre Fedosimove, analitičarke u Kaspersky Digital Footprint Intelligence timu, tržište rada u senci više nije marginalna pojava. Ono upija nezaposlene, maloletnike i čak vrhunske stručnjake koji ulaze u sivu zonu, tražeći brzu zaradu. Mladi, posebno tinejdžeri, često imaju pogrešnu predstavu da je rad na dark vebu samo „alternativni karijerni put”, gde se ceni veština, a ne diploma, a poslovne ponude stižu bez intervjua i formalnih procedura. Naravno, onaj moralni i kriminalni deo zanemaruju, zaslepljeni ne samo lakom zaradom, već, kako je Dnevniku nedavno rekao Klemon Domingo, etički haker i saosnivač grupe HackerZVoice, ove kriminalne organizacije napravljene su tako da po svemu liče na velike korporativne organizacije, sa dres kodom, kafeterijama, radnim vremenom, bonusima i „opuštenim petkom”. Zato je lako zaboraviti na to da tako postajete deo kriminalne organizacije i, na kraju, podložni kriminalnoj odgovornosti i mogućim zatvorskim kaznama.
Upravo zbog toga, stručnjaci upozoravaju na to da mladi koji razmišljaju o ovakvim ponudama moraju biti svesni da kratkoročna finansijska dobit nosi dugoročne i često nepovratne posledice - od krivičnog gonjenja do gubitka mogućnosti za legalnu karijeru u bilo kojoj oblasti. Roditeljima i nastavnicima savetuje se da odmah prijave svaku sumnjivu onlajn ponudu, a deci treba jasno objasniti da je put u tehnološke profesije u potpunosti dostupan na legalan i bezbedan način, uključujući i karijere u sajber bezbednosti.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.
