ДАРК ВЕБ ХВАТА МЛАДЕ У МРЕЖУ КРИМИНАЛА У трци за новцем прелазе на другу страну закона
Незванична берза рада на дарк вебу привлачи све више малолетника, тинејџера и младих људи, у просеку старих само 24 године, показује извештај „Унутар тржишта рада дарк вeба: Њихов таленат, наша претња”, који је припремио Kaspersky Digital Footprint Intelligence.
Према њиховим налазима, током првог квартала 2024. године забележено је двоструко више биографија и огласа за „посао” него у истом периоду претходне године, а тај тренд наставио се и у првој половини 2025. године. Укупно, биографије чине 55 одсто свих објава, што указује на све јачу конкуренцију и нагли прилив младих - укључујући и малолетнике.
Послови који се нуде на дарк веб форумима готово увек су повезани са сајбер криминалом или другим недозвољеним активностима. Иако понекад постоје и легитимни ангажмани, у већини случајева реч је о високоризичним понудама које привлаче управо младе људе. Извештај показује да 69 одсто кандидата уопште не прецизира област у којој жели да ради, што говори да су спремни да прихвате било који посао који доноси новац - од програмирања до учешћа у преварама, крађама података и финансијским злоупотребама.
Најтраженије улоге у овом подземном екосистему одражавају потпуно формиран криминални модел функционисања. Тражени су програмери који развијају алате за нападе, пенетрациони тестери који траже рањивости у системима, перачи новца који прикривају порекло украдених средстава, као и кардери (криминалци који се баве крађом и злоупотребом података о платним картицама) и трафери (баве се довођењем жртава до злонамерних сајтова - „саобраћајни менаџери” у криминалном смислу) који злоупотребљавају податке о плаћању и усмеравају жртве на заражене сајтове. Плате су, за младе људе изузетно примамљиве: највише зарађују reverse инжењери, просечно више од 5.000 долара месечно. Није ни чудо: њихов посао је да растављају софтвер или малвер да би разумели како ради, како би могли да га побољшају, затим тестери са око 4.000 долара, а програмери око 2.000. Преваранти (скамери, без школе, али са социјалним вештинама убеђивања) добијају проценат - обично петину до половине укупног криминалног прихода.
Како их вратити на „белу” страну
Касперски подсећа и на свој специјални пројекат „Шта треба да радимо са децом која хакују”, који показује да млади хакери, ако се на време усмере, могу бити рехабилитовани и научени да своје вештине користе за добро. Управо такви програми спречавају да технички таленат средњошколаца заврши у криминалним структурама. О томе је за Дневник причао Клемон Доминго, који је своју „белу” каријеру посветио управо едукацији младих људи.
- Важно је да им покажемо да могу од тога пристојно живети. Да виде да је у реду бити знатижељан, да путују, уче, раде на технологији, стварају нешто за бољу будућност. Треба рећи и то да хакери живе опасан живот, да морају стално да гледају преко рамена и, генерално, уништавају туђе животе. Зато је за фирме попут Мајкрософта или Касперског важно да уђу у школе и покажу шта све деца могу да ураде са својим знањем, а на добробит друштва. Ако би као узоре имали етичке хакере, стручњаке за AI или сајбер безбедност, ствари би се мењале. Зато ја покушавам да палим звезде у њиховим очима јер је могуће успети и без криминала. Када сте на доброј страни, градите нешто што је од користи свима. То је суштина - каже Клемон Доминго.
И овде постоји подела рада по полу: девојке се, наиме, чешће пријављују за улоге које захтевају комуникацију и рад с људима, попут подршке корисницима или оператера - што је мање ризичан и много мање плаћен посао, док се младићи чешће окрећу техничким позицијама, прању новца или координацији кривичних активности.
Према речима Александре Федосимове, аналитичарке у Kaspersky Digital Footprint Intelligence тиму, тржиште рада у сенци више није маргинална појава. Оно упија незапослене, малолетнике и чак врхунске стручњаке који улазе у сиву зону, тражећи брзу зараду. Млади, посебно тинејџери, често имају погрешну представу да је рад на дарк вебу само „алтернативни каријерни пут”, где се цени вештина, а не диплома, а пословне понуде стижу без интервјуа и формалних процедура. Наравно, онај морални и криминални део занемарују, заслепљени не само лаком зарадом, већ, како је Дневнику недавно рекао Клемон Доминго, етички хакер и саоснивач групе HackerZVoice, ове криминалне организације направљене су тако да по свему личе на велике корпоративне организације, са дрес кодом, кафетеријама, радним временом, бонусима и „опуштеним петком”. Зато је лако заборавити на то да тако постајете део криминалне организације и, на крају, подложни криминалној одговорности и могућим затворским казнама.
Управо због тога, стручњаци упозоравају на то да млади који размишљају о оваквим понудама морају бити свесни да краткорочна финансијска добит носи дугорочне и често неповратне последице - од кривичног гоњења до губитка могућности за легалну каријеру у било којој области. Родитељима и наставницима саветује се да одмах пријаве сваку сумњиву онлајн понуду, а деци треба јасно објаснити да је пут у технолошке професије у потпуности доступан на легалан и безбедан начин, укључујући и каријере у сајбер безбедности.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
