Jedanaesta RSNOG konferencija U Beogradu: SAMI PRAVIMO AI APLIKACIJE, KAMERE NAM ČUVAJU TELEFONSKE ŠAHTOVE

Stručni susret otvorilo je predstavljanje 15 godina rada i razvoja „Nordeusove“ infrastrukture. Strahinja Kustudić vodio nas je kroz priču o tome kako je Nordeus, od malog tima sa dva kompjutera, koji je pravio igre u garaži, izgradio globalnu tehnološku infrastrukturu koja podržava više od 300 miliona korisnika najpoznatije igre - fudbal simulatora Top eleven. Danas, ova firma operiše na Google Cloudu i to na svim kontinentima, uz kontinuiranu integraciju koja omogućava svakom igraču da se u igru uključi uz minimalna odlaganja „Igrač nema kašnjenja jer se svaki zahtev automatski usmerava ka najbližem Kubernetes klasteru ili GCP serveru, što omogućava da igra radi glatko bez odlaganja“, rekao je Kustudić.

Spajanje veštačke inteligencije i mašinskog učenja

Profesor Dejan Vukobratović s Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i član Grupe za interakciju čovek-mašina Instituta za veštačku inteligenciju predstavio je projekte na kojima je radio, a u kojima se internet stvari (IoT) povezuje s veštačkom inteligencijom i mašinskim učenjem. 

-Od 2017-2018. imali smo više projekata koji su se bavili prikupljanjem podataka IoT sistema i mašinskog učenja. Cilj je da pokažemo šta su nam bile teme, kakvi su bili problemi i generalno u kom pravcu trenutno ide naučno-istraživačka zajednica, a vrlo brzo za njom će krenuti i industrija – rekao je dr Vukobratović. On je pokazao kako pametni uređaji i algoritmi mogu zajedno da analiziraju podatke i donose odluke u realnom vremenu, od energetike do poljoprivrede, ističući važnost AI/ML integracije, odnosno spajanja veštačke inteligencije i mašinskog učenja sa drugim tehnologijama, kako bi se masa podataka koja se tako dobije, analizirala automatski i donosile odluke u realnom vremenu.

Na pitanje zašto je važno gledati u svemir i kakve koristi imamo od satelita niske orbite odgovarala je Katarina Stefanović, inženjerka za optimizaciju bežične pristupne mreže Telekoma Srbija i RIPE Atlas ambasadorka. Kako je istakla, skoro 80 posto površine planete nije pokriveno komunikacionim signalima. Zahvaljujući satelitima niske orbite, poput Starlinka, taj se problem rešava, a pošto je cena jednog satelita višestruko pojeftinila, uskoro će ovo moći da postane tehnologija prvenstvenog izbora. Stefanović je najavila i da će Starlink sateliti do kraja godine biti dostupni i na našoj teritoriji.

Gost iz Švedske, Ulrih Viser iz ICANN-a, predstavio je RDAP, novi protokol za pristup podacima o internet domenima koji zamenjuje zastareli WHOIS. Prema njegovim rečima, RDAP donosi veću sigurnost, transparentnost i bolju zaštitu privatnosti korisnika, prvenstveno zato što je, za razliku od WHOIS-a, standardizovan u izlaznom formatu, omogućava siguran pristup podacima i obavezan je za generičke domene najvišeg nivoa svuda, pa i u Srbiji.

Ova konferencija poslužila je i kao najava velikog evropskog skupa internet zajednice Jugoistočne Evrope, koje će se održati krajem aprila 2026. RIPE SEE 14 dolazi u Beograd posle pauze od jedne decenije. 

„Pomak“ za pomak u poslovanju

Aleksa Miljković iz kompanije A1 predstavio je kako kompanije mogu da koriste veštačku inteligenciju za unapređenje poslovanja. Po njegovim rečima, u saradnji s kolegama sakupili su preko stotinu inicijativa za povećanje efikasnosti, i to u timovima koji su direktno u kontaktu s korisnikom. Sve je stavljeno na internu digitalnu platformu „Pomak“, a interakcija sa korisnicima i iskustvo kolega pružili su im osnovu da prilagode čet botove specifičnim potrebama korisnika i klijenata, čuvajući njihove lične podatke potpuno van platforme.

Dragan Ilić iz Palo Alto Networksa analizirao je najnovije pretnje vezane za DNS sistem, jedan od stubova interneta. 

-Svi se oslanjamo na DNS u radu na internetu i niko ne očekuje da taj servis nije funkcionalan. Upravo to je njegova kritična funkcija i zato je privlačan za „drugu stranu“ koja može da zloupotrebi funkcionalnosti DNS-a i napravi problem za korisnika, rekao je Ilić i dodao da je važno znati da se dnevno u svetu zabeleži preko 295 miliona malicioznih zahteva ka DNS-u, uz preko 351 milion registrovanih domena svakog dana. Naravno da je to idealno polje za maliciozne IP adrese koje se generišu iz originalnih i često čekaju i po nekoliko meseci, pa čak i godina, pre nego što ih aktiviraju, poručio je. 

Viktor Varga iz Unicom Telekoma predstavio je tehnike za otkrivanje napada pre nego što do njih dođe. Govorio je o mapiranju „napadnih površina“ i prediktivnim modelima koji povećavaju bezbednost mreža, dok je Đorđe Hirš iz Yettela govorio o upotrebi mašinskog učenja u analizi korisničkog iskustva na primeru sopstvene kompanije koja je kreirala Sonar aplikaciju za automatsko prepoznavanje govora. Ovaj primer pokazatelj je kako još uvek ima mesta za male, personalizovane AI alate. „Mali domen ne mora da zna korejski, mora da zna kako da pomogne korisniku, i tako može da pobedi velike igrače“, rekao je Hirš.

„Veštačkom pameću“ protiv krađa telekomunikacione opreme

Dr Jovan Vujasinović iz VF Holdinga govorio je tome kako IoT tehnologije pomažu u praćenju potrošnje energije i podsticanju energetske efikasnosti. Istakao je kako AI postaje ključni deo modernih energetskih sistema jer omogućava analizu velikih količina podataka, prepoznavanje obrazaca i donošenje odluka koje optimizuju proizvodnju, potrošnju i distribuciju energije.

Slobodan Marković iz UNDP je sa Markom Elazarom iz Nova Defense analizirao najnovije trendove u sajber bezbednosti. Elazarove reči da smo u trci za dostignućima veštačke inteligencije zaboravili ključnu stvar, a to je zajednica, naišle su na odobravanje stručnjaka. 

-Najveći tehnološki iskorak  - AI – dočekujemo kao pojedinci, a ne kao zajednica – rekao je Elazar. - Tehnologija napreduje brzo, a mi smo nespremni da se suočimo s rizicima.

Na ove reči nadovezao se Stevan Vučić iz UN1QUELY-a, ističući da je ljudska greška i preopterećenje poslom najveći razlog za bezbednosne propuste. 

Skoplje – grad optike

Sašo Dimitrijoski iz Makedonskog Telekoma pokazao nam je dokle je Makedonija stigla u transformaciji telekomunikacionih kompanija. Najvažniji podatak je da oni već operišu u 5G mreži, iako se ona, po njegovim rečima, ne koristi za ono čemu je prvenstveno namenjena – za industriju. Ipak, Dojče telekom koji stoji iza Makedonskog telekoma, ozbiljno je shvatio svoj zadatak, i digitalna transformacija prilično je odmakla. Skoplje je tako postalo grad potpuno pokriven optičkom mrežom, a samo od prodaje bakra od starih kablova dobili su milion evra.

Dejan Dramićanin iz Bitgeara predstavio je primenu tehnologija dugog dometa u IoT sistemu, između ostalog digitalnim inovacijama u hardveru za nadzor. Jedan od projekata sa Telekomom Srbija jeste rešavanje problema neovlašćenog upada u podzemnu infrastrukturu i telekomunikacione šahtove, a zanimljiv je i projekat prikupljanja podataka o sadržini i popunjenosti kontejnera, koji je u skladu sa zadacima zelene agende. 

Gost iz Slovenije, Jan Žorž iz ProVision-a, predstavio je dokumenta koja su uobličila novi internet protokol IPv6. Biće reči o tehničkim i organizacionim koracima koji omogućavaju stabilniji i brži internet. IPv6 je najnovija verzija internet protokola koja omogućava gotovo neograničen broj IP adresa i bržu, stabilniju komunikaciju u digitalnim mrežama. Ovi dokumenti su rezultat ispitivanja najbolje prakse za rešavanje problema vezanih za IP. Jedan od njih, RIPE 554 preveden je na 17 jezika i vendori poput Cisco su ga implementirali jer je postao standard koji zahtevaju veliki tenderi, rekao je Žorž.

Na kraju konferencije organizovan je i tradicionalni nagradni kviz, s pitanjima pitanja iz oblasti tehnologije i sajber bezbednosti.

Ivana Radoičić