Једанаеста РСНОГ конференција У Београду: САМИ ПРАВИМО АИ АПЛИКАЦИЈЕ, КАМЕРЕ НАМ ЧУВАЈУ ТЕЛЕФОНСКЕ ШАХТОВЕ

Стручни сусрет отворило је представљање 15 година рада и развоја „Нордеусове“ инфраструктуре. Страхиња Кустудић водио нас је кроз причу о томе како је Нордеус, од малог тима са два компјутера, који је правио игре у гаражи, изградио глобалну технолошку инфраструктуру која подржава више од 300 милиона корисника најпознатије игре - фудбал симулатора Top eleven. Данас, ова фирма оперише на Google Cloudu и то на свим континентима, уз континуирану интеграцију која омогућава сваком играчу да се у игру укључи уз минимална одлагања „Играч нема кашњења јер се сваки захтев аутоматски усмерава ка најближем Кубернетес кластеру или GCP серверу, што омогућава да игра ради глатко без одлагања“, рекао је Кустудић.

Спајање вештачке интелигенције и машинског учења

Професор Дејан Вукобратовић с Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду и члан Групе за интеракцију човек-машина Института за вештачку интелигенцију представио је пројекте на којима је радио, а у којима се интернет ствари (ИоТ) повезује с вештачком интелигенцијом и машинским учењем. 

-Од 2017-2018. имали смо више пројеката који су се бавили прикупљањем података ИоТ система и машинског учења. Циљ је да покажемо шта су нам биле теме, какви су били проблеми и генерално у ком правцу тренутно иде научно-истраживачка заједница, а врло брзо за њом ће кренути и индустрија – рекао је др Вукобратовић. Он је показао како паметни уређаји и алгоритми могу заједно да анализирају податке и доносе одлуке у реалном времену, од енергетике до пољопривреде, истичући важност AI/ML интеграције, односно спајања вештачке интелигенције и машинског учења са другим технологијама, како би се маса података која се тако добије, анализирала аутоматски и доносиле одлуке у реалном времену.

На питање зашто је важно гледати у свемир и какве користи имамо од сателита ниске орбите одговарала је Катарина Стефановић, инжењерка за оптимизацију бежичне приступне мреже Телекома Србија и RIPE Atlas амбасадорка. Како је истакла, скоро 80 посто површине планете није покривено комуникационим сигналима. Захваљујући сателитима ниске орбите, попут Старлинка, тај се проблем решава, а пошто је цена једног сателита вишеструко појефтинила, ускоро ће ово моћи да постане технологија првенственог избора. Стефановић је најавила и да ће Старлинк сателити до краја године бити доступни и на нашој територији.

Гост из Шведске, Улрих Висер из ICANN-a, представио је RDAP, нови протокол за приступ подацима о интернет доменима који замењује застарели WHOIS. Према његовим речима, RDAP доноси већу сигурност, транспарентност и бољу заштиту приватности корисника, првенствено зато што је, за разлику од WHOIS-а, стандардизован у излазном формату, омогућава сигуран приступ подацима и обавезан је за генеричке домене највишег нивоа свуда, па и у Србији.

Ова конференција послужила је и као најава великог европског скупа интернет заједнице Југоисточне Европе, које ће се одржати крајем априла 2026. RIPE SEE 14 долази у Београд после паузе од једне деценије. 

„Помак“ за помак у пословању

Алекса Миљковић из компаније А1 представио је како компаније могу да користе вештачку интелигенцију за унапређење пословања. По његовим речима, у сарадњи с колегама сакупили су преко стотину иницијатива за повећање ефикасности, и то у тимовима који су директно у контакту с корисником. Све је стављено на интерну дигиталну платформу „Помак“, а интеракција са корисницима и искуство колега пружили су им основу да прилагоде чет ботове специфичним потребама корисника и клијената, чувајући њихове личне податке потпуно ван платформе.

Драган Илић из Palo Alto Networksa анализирао је најновије претње везане за ДНС систем, један од стубова интернета. 

-Сви се ослањамо на ДНС у раду на интернету и нико не очекује да тај сервис није функционалан. Управо то је његова критична функција и зато је привлачан за „другу страну“ која може да злоупотреби функционалности ДНС-а и направи проблем за корисника, рекао је Илић и додао да је важно знати да се дневно у свету забележи преко 295 милиона малициозних захтева ка ДНС-у, уз преко 351 милион регистрованих домена сваког дана. Наравно да је то идеално поље за малициозне ИП адресе које се генеришу из оригиналних и често чекају и по неколико месеци, па чак и година, пре него што их активирају, поручио је. 

Виктор Варга из Unicom Telekoma представио је технике за откривање напада пре него што до њих дође. Говорио је о мапирању „нападних површина“ и предиктивним моделима који повећавају безбедност мрежа, док је Ђорђе Хирш из Yettela говорио о употреби машинског учења у анализи корисничког искуства на примеру сопствене компаније која је креирала Сонар апликацију за аутоматско препознавање говора. Овај пример показатељ је како још увек има места за мале, персонализоване АИ алате. „Мали домен не мора да зна корејски, мора да зна како да помогне кориснику, и тако може да победи велике играче“, рекао је Хирш.

„Вештачком памећу“ против крађа телекомуникационе опреме

Др Јован Вујасиновић из ВФ Холдинга говорио је томе како IoT технологије помажу у праћењу потрошње енергије и подстицању енергетске ефикасности. Истакао је како АИ постаје кључни део модерних енергетских система јер омогућава анализу великих количина података, препознавање образаца и доношење одлука које оптимизују производњу, потрошњу и дистрибуцију енергије.

Слободан Марковић из УНДП је са Марком Елазаром из Nova Defense анализирао најновије трендове у сајбер безбедности. Елазарове речи да смо у трци за достигнућима вештачке интелигенције заборавили кључну ствар, а то је заједница, наишле су на одобравање стручњака. 

-Највећи технолошки искорак  - АИ – дочекујемо као појединци, а не као заједница – рекао је Елазар. - Технологија напредује брзо, а ми смо неспремни да се суочимо с ризицима.

На ове речи надовезао се Стеван Вучић из UN1QUELY-a, истичући да је људска грешка и преоптерећење послом највећи разлог за безбедносне пропусте. 

Скопље – град оптике

Сашо Димитријоски из Македонског Телекома показао нам је докле је Македонија стигла у трансформацији телекомуникационих компанија. Најважнији податак је да они већ оперишу у 5Г мрежи, иако се она, по његовим речима, не користи за оно чему је првенствено намењена – за индустрију. Ипак, Дојче телеком који стоји иза Македонског телекома, озбиљно је схватио свој задатак, и дигитална трансформација прилично је одмакла. Скопље је тако постало град потпуно покривен оптичком мрежом, а само од продаје бакра од старих каблова добили су милион евра.

Дејан Драмићанин из Битгеара представио је примену технологија дугог домета у ИоТ систему, између осталог дигиталним иновацијама у хардверу за надзор. Један од пројеката са Телекомом Србија јесте решавање проблема неовлашћеног упада у подземну инфраструктуру и телекомуникационе шахтове, а занимљив је и пројекат прикупљања података о садржини и попуњености контејнера, који је у складу са задацима зелене агенде. 

Гост из Словеније, Јан Жорж из ProVision-а, представио је документа која су уобличила нови интернет протокол IPv6. Биће речи о техничким и организационим корацима који омогућавају стабилнији и бржи интернет. ИПв6 је најновија верзија интернет протокола која омогућава готово неограничен број ИП адреса и бржу, стабилнију комуникацију у дигиталним мрежама. Ови документи су резултат испитивања најбоље праксе за решавање проблема везаних за ИП. Један од њих, RIPE 554 преведен је на 17 језика и вендори попут Cisco су га имплементирали јер је постао стандард који захтевају велики тендери, рекао је Жорж.

На крају конференције организован је и традиционални наградни квиз, с питањима питања из области технологије и сајбер безбедности.

Ивана Радоичић