GRADI SE PRVI ZELENI TERMINAL U SRBIJI Izvlače se "brodovi duhovi"

Svi zakonski uslovi za početak rekonstrukcije, dogradnje i izgradnje novih sadržaja u Luci Prahovo su ispunjeni, a sa završetkom radova bi kapaciteti trebalo da budu povećani sa sadašnjih 1,4 miliona tona robe godišnje na više od 3,2 miliona tona.

Time će Luka Prahovo postati ključna tačka za transport u istočnoj Srbiji.

Projekat rekonstrukcije i proširenja luke je vredan 45,5 miliona evra i u potpunosti će biti finansiran iz budžeta Srbije. Prva faza radova obuhvata otvaranje zimovnika koji je decenijama bio zapušten, uz primenu najnovijih održivih i zelenih rešenja. Uz to, biće uspostavljen i prvi zeleni terminal u Srbiji za prikupljanje opasnih materija sa brodova, što do sada nije postojalo.

Plan je da Luka Prahovo bude i multimodalni terminal pošto će ponovo biti pokrenuti razgovori sa bugarskom stranom o izgradnji železničkog kraka ukupne dužine 30 kilometara, od čega su dva kilometra na srpskoj strani, sa graničnim prelazom Mokranje, što bi omogućilo prevoz robe i usluga kada je vodostaj Dunava nizak ili plovidba otežana.

Kako je ranije najavljeno, u okviru planiranih faza predviđena je izgradnja upravne zgrade, prijavnice i kontrole železničke vage, zgrade uz kolsku vagu, mehaničarske radionice s magacinom rezervnih delova i trafostanicom, trafostanice za Zeleni terminal... Radovi obuhvataju i demontažu/rušenje postojećih objekata koji se nalaze na katastarskoj parceli broj 5852/2 KO Prahovo, i to objekata upisanih u list nepokretnosti pod brojem 1, 5, 7, 8, 9, 10, 15 i 16, kao i objekata koji nisu upisani u listu nepokretnosti a koji su naznačeni u Projektu pripremnih radova – rušenje objekata, precizirano je u dokumentaciji.

Projektom za građevinsku dozvolu, kako je ranije ukazano, obuhvaćeni su radovi koji se tiču formiranja nove teritorije luke nasipanjem zimovnika i nizvodnog poteza desnog priobalja Dunava sa posebnim vezom za potrebe "zelenog terminala", sa pripadajućom infrastrukturom i saobraćajnicama. Radovi podrazumevaju i rekonstrukciju postojeće spoljne prilazne saobraćajnice sa pripadajućom infrastrukturom i parkingom za putnička vozila, izgradnju nove spoljne prilazne saobraćajnice kod "zelenog terminala" sa drumskim mostom preko pruge i pripadajućom infrastrukturom, rekonstrukciji i izgradnja lučkih železničkih koloseka, kao i izgradnju infrastrukture, suprastrukture i saobraćajnicama u okviru "zelenog terminala".

Lokacijske uslove za faznu rekonstrukciju i dogradnju postojećih objekata i izgradnju novih kapaciteta Luke Prahovo izdalo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 9. aprila 2021. godine, a rešenje o građevinskoj dozvoli ovo ministarstvo izdalo je 18. aprila 2022. godine. Planski osnov čine Plan detaljne regulacije "Luka Prahovo" i Izmene plana detaljne regulacije "Luka Prahovo".

Obilaznica oko Negotina

Kako bi se rasteretio saobraćaj kroz centar Negotina i poboljšala bezbednost, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture planira da do kraja ove godine započne izgradnju obilaznice dužine 12,6 kilometara.

To će omogućiti preusmeravanje teretnog saobraćaja, uključujući i kamione sa opasnim materijama, van grada i okolnih naselja. Trenutno kroz grad dnevno prolazi približno 100 teških kamiona, a sa proširenjem kapaciteta fabrike Eliksir i Luke Prahovo taj broj bi se mogao utrostručiti.

Izvlačenje "brodova duhova" kod Prahova

U Đerdapskoj klisuri, kod luke Prahovo, vodni put se značajno sužava zbog brojnih brodova, potopljenih u vreme Drugog svetskog rata.

Širina Dunava je tu svega 100 metara, a kada zavladaju suše, olupine su vidljive vrlo ih je teško zaobići.

Istoričari tvrde da je oko 200 nemačkih ratnih plovila potopljeno u septembru 1944. kod Prahova u operaciji Dunavski vilenjak.

Srbija se uz podršku Evropske investicione banke (EIB) uhvatila u koštac sa ovim problem. Evropska unija je preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan obezbedila 16 miliona evra bespovratnih sredstava za uklanjanje olupina.

Time će plovidba biti bezbednija i efikasnija tokom cele godine, a cilj je i da se, uz povećanje obima teretnog saobraćaja, pređe sa drumskog na vodni transport što je i čistiji vid prevoza.

Tako je prošlog avgusta izvučen prvi nemački vojni brod koji je pripadao dunavskoj i crnomorskoj floti.

Kada svi nemački brodovi budu izvučeni kod Prahova, širina Dunava će se povećati sa 90 na 200 metara.

(EUpravo zato/Ekapija)