ГРАДИ СЕ ПРВИ ЗЕЛЕНИ ТЕРМИНАЛ У СРБИЈИ Извлаче се "бродови духови"

Сви законски услови за почетак реконструкције, доградње и изградње нових садржаја у Луци Прахово су испуњени, а са завршетком радова би капацитети требало да буду повећани са садашњих 1,4 милиона тона робе годишње на више од 3,2 милиона тона.

Тиме ће Лука Прахово постати кључна тачка за транспорт у источној Србији.

Пројекат реконструкције и проширења луке је вредан 45,5 милиона евра и у потпуности ће бити финансиран из буџета Србије. Прва фаза радова обухвата отварање зимовника који је деценијама био запуштен, уз примену најновијих одрживих и зелених решења. Уз то, биће успостављен и први зелени терминал у Србији за прикупљање опасних материја са бродова, што до сада није постојало.

План је да Лука Прахово буде и мултимодални терминал пошто ће поново бити покренути разговори са бугарском страном о изградњи железничког крака укупне дужине 30 километара, од чега су два километра на српској страни, са граничним прелазом Мокрање, што би омогућило превоз робе и услуга када је водостај Дунава низак или пловидба отежана.

Како је раније најављено, у оквиру планираних фаза предвиђена је изградња управне зграде, пријавнице и контроле железничке ваге, зграде уз колску вагу, механичарске радионице с магацином резервних делова и трафостаницом, трафостанице за Зелени терминал... Радови обухватају и демонтажу/рушење постојећих објеката који се налазе на катастарској парцели број 5852/2 КО Прахово, и то објеката уписаних у лист непокретности под бројем 1, 5, 7, 8, 9, 10, 15 и 16, као и објеката који нису уписани у листу непокретности а који су назначени у Пројекту припремних радова – рушење објеката, прецизирано је у документацији.

Пројектом за грађевинску дозволу, како је раније указано, обухваћени су радови који се тичу формирања нове територије луке насипањем зимовника и низводног потеза десног приобаља Дунава са посебним везом за потребе "зеленог терминала", са припадајућом инфраструктуром и саобраћајницама. Радови подразумевају и реконструкцију постојеће спољне прилазне саобраћајнице са припадајућом инфраструктуром и паркингом за путничка возила, изградњу нове спољне прилазне саобраћајнице код "зеленог терминала" са друмским мостом преко пруге и припадајућом инфраструктуром, реконструкцији и изградња лучких железничких колосека, као и изградњу инфраструктуре, супраструктуре и саобраћајницама у оквиру "зеленог терминала".

Локацијске услове за фазну реконструкцију и доградњу постојећих објеката и изградњу нових капацитета Луке Прахово издало је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре 9. априла 2021. године, а решење о грађевинској дозволи ово министарство издало је 18. априла 2022. године. Плански основ чине План детаљне регулације "Лука Прахово" и Измене плана детаљне регулације "Лука Прахово".

Обилазница око Неготина

Како би се растеретио саобраћај кроз центар Неготина и побољшала безбедност, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре планира да до краја ове године започне изградњу обилазнице дужине 12,6 километара.

То ће омогућити преусмеравање теретног саобраћаја, укључујући и камионе са опасним материјама, ван града и околних насеља. Тренутно кроз град дневно пролази приближно 100 тешких камиона, а са проширењем капацитета фабрике Еликсир и Луке Прахово тај број би се могао утростручити.

Извлачење "бродова духова" код Прахова

У Ђердапској клисури, код луке Прахово, водни пут се значајно сужава због бројних бродова, потопљених у време Другог светског рата.

Ширина Дунава је ту свега 100 метара, а када завладају суше, олупине су видљиве врло их је тешко заобићи.

Историчари тврде да је око 200 немачких ратних пловила потопљено у септембру 1944. код Прахова у операцији Дунавски вилењак.

Србија се уз подршку Европске инвестиционе банке (ЕИБ) ухватила у коштац са овим проблем. Европска унија је преко Инвестиционог оквира за Западни Балкан обезбедила 16 милиона евра бесповратних средстава за уклањање олупина.

Тиме ће пловидба бити безбеднија и ефикаснија током целе године, а циљ је и да се, уз повећање обима теретног саобраћаја, пређе са друмског на водни транспорт што је и чистији вид превоза.

Тако је прошлог августа извучен први немачки војни брод који је припадао дунавској и црноморској флоти.

Када сви немачки бродови буду извучени код Прахова, ширина Дунава ће се повећати са 90 на 200 метара.

(EUpravo zato/Ekapija)