TEMA „DNEVNIKA”
KONTROLA PET ŽELEZNIČKIH STANICA NA BRZOJ PRUZI DO SUBOTICE PRI KRAJU Bezbednost, brzina i kulturna baština na novom koloseku
Ne računajući železničku stanicu u Novom Sadu za koju je tri puta nakon pada nadstrešnice 1. novembra prošle godine raspisivan tender za proveru njene stabilnosti, ali do sada bezuspešno, „Infrastruktura železnice Srbije” je za pet staničnih zgrada na deonici brze pruge od Novog Sada do Subotice početkom maja tražila da se utvrdi njihova statička stabilnost i celokupno stanje.
Reč je o staničnim zgradama u Subotici, Bačkoj Topoli, Naumovićevu, Žedniku i Kisaču, a dva meseca po raspisivanju tendera za taj posao ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević sa svojim timom održala je operativni sastanak sa predstavnicima investitora, izvođača i stručnog nadzora u železničkoj stanici u Subotici. Akcenat prilikom razgovora stavljen je na bezbednost i dozvole.
– Institut IMS obavio je proveru statike stanične zgrade u Subotici, a paralelno se sprovodi kompletiranje pravne i tehničke dokumentacije, kao i svi drugi administrativni postupci – kazala je ministarka Aleksandra Sofronijević. – Naš cilj je jasan, svaki objekat mora imati upotrebnu dozvolu i biti u potpunosti bezbedan za građane pre nego što bude pušten u rad. Tu nema kompromisa.
Najteži i najsloženiji objekat bio je vijadukt u Vrbasu od 1.465 metara, a vijadukt u Malom Iđošu gotovo kilometar je kraći, odnosno dug je 500 metra
Ministarka je istakla da je to jasan pokazatelj da je država, nakon tragedije koja je sve duboko potresla, pristupila pooštrenoj kontroli, jer je bezbednost građana apsolutni prioritet.
– Deonica brze pruge od Beograda do Novog Sada već je pokazala šta znači ulaganje u savremenu infrastrukturu – rekla je Sofronijevićeva. – Od puštanja u saobraćaj prevezla je više od 12 miliona putnika, značajno poboljšala uslove putovanja i donela konkretne ekonomske koristi za našu zemlju. Čvrsto verujem da će i pruga od Novog Sada do Subotice, nakon otvaranja za putnički saobraćaj, biti još jedan uspešan primer, uz napomenu da nijedna deonica, stanica ili objekat neće biti pušteni u saobraćaj bez izdate upotrebne dozvole, jer se, kako je zaključila, mora graditi kvalitetna i bezbedna infrastruktura.
Na pruzi od Novog Sada do Subotice, odnosno do granice sa Mađarskom, dugoj 108,7 kilometara, postoji 12 staničnih zgrada. Projektom modernizacije železničkog saobraćaja na poslednjoj deonici brze pruge od Beograda do mađarske granice, predviđena je rekonstrukcija devet železničkih stanica i gradnja tri nove sa staničnim kapacitetima. Rekonstruisane su stanice u Novom Sadu, Sajlovu, Kisaču, Stepanovićevu, Zmajevu, Bačkoj Topoli, Žedniku, Naumovićevu i Subotici, dok su sagrađene nove u Rumenci, Vrbasu i Lovćencu.
Preko kanala Dunav-Tisa-Dunav na trasi brze pryge nikle su i četiri mostovske konstrukcije
Subotička železnička stanica izgrađena je 1882. godine i uživa zaštitu kao nepokretno kulturno dobro. Do sada je u nekoliko navrata bila predmet delimične rekonstrucije i adaptacije u vidu funkcionalnih i enterijerskih promena ili sanacije fasadnih i krovnih površina. Njena ukupna bruto površina je 4.728 metara kvadratnih i najveća je u grupu staničnih zgrada čija je stabilnost proveravana. Pored radova na samoj zgradi, projetom rekonstrukcije bila je predviđena izgradnja novih koloseka za vozove koji razvijaju brzinu od 200 kilometara na sat, uređenje perona, nadstrešnice, a stanica je dobila i novi stanični trg. Interesantno je da se železnički saobraćaj odvijao dok su tekli radovi u subotičkoj stanici uz dobru organizaciju i izmeštanje blagajni.
58 objekata sagrađeno od Novog Sada do Subotice, 30 nadvožnjaka, 13 podvožnjaka, 2 vijadukta
U Subotici je još 1869. sa dolaskom prvog voza iz Segedina izgrađena mala postaja, a naknadno i železnička stanica sa uspostavljanjem linije Budimpešta – Zemun. Iako je objekat malo istražen i tokom decenija je doživeo brojne promene, pa ga nije bilo ni moguće vraćati u prethodno stanje, ali prilikom rekonstrukcije projektanti i izvođači vodili su računa da se sačuva kulturna i istorijska vrednost objekta. I preostale četiri stanične zgrade su pod zaštitom države kao spomenici kulture. Za stanicu u Naumovićevu se zna da je izgrađena tokom prve decenije 20. veka i pod zaštitom je Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica. Objekat stanične zgrade u Žedniku podignut je 1943. godine, na mestu dotadašnje stanice koja je oštećena početkom Drugog svetskog rata.
5 galerija i po dva pešačko-biciklistička pothodnika i potporne konstrukcije uz galeriju
Vrbas je tokom izgradnje brze pruge od Novog Sada do Subotice dobio još jednu železničku stanicu koja je nazvana Vrbas Nova. Dosadašnja stanica u Vrbasu ostaće u funkciji železničkog saobraćaja na regionalnoj pruzi Vrbas – Sombor, koja takođe treba da bude modernizovana i elektrificirana.
Tri ekodukta
Novina na srpskim prugama, a sagrađeni su na brzoj pruzi Novi Sad – Subotica, su objekti namenjeni prelazu preko pruge životinja i krupne divljači. Reč je o specijalizovanim objektima – ekoduktima koji se grade u predelima očuvane prirode. Oni treba da bezbednost železničkog saobraćaja podignu na najviši nivo, ali i da se istovremeno što manje poremete način života divljih životinja.
Na brzoj pruzi između Novog Sada i Subotice izgrađena su tri - između Lovćenca i Bačke Topole, nedaleko od Žednika i na teritoriji Subotice prema državnoj granici.
Od Novog Sada do Subotice sagrađeno je ukupno 58 objekata, od čega 30 nadvožnjaka, 13 podvožnjaka, pet galerija, po dva pešačko-biciklistička pothodnika i potporne konstrukcije uz galeriju. Podignuta su i dva vijadukta. Najteži i najsloženiji objekat bio je vijadukt u Vrbasu od 1.465 metara, a vijadukt u Malom Iđošu gotovo kilometar je kraći, odnosno dug je 500 metra. Preko kanala Dunav-Tisa-Dunav na trasi brze pryge nikle su i četiri mostovske konstrukcije. Deonicu od Novog Sada do Subotice međunarodni putnički vozovi prelaziće za 42 minuta.