ТЕМА „ДНЕВНИКА”
КОНТРОЛА ПЕТ ЖЕЛЕЗНИЧКИХ СТАНИЦА НА БРЗОЈ ПРУЗИ ДО СУБОТИЦЕ ПРИ КРАЈУ Безбедност, брзина и културна баштина на новом колосеку
Не рачунајући железничку станицу у Новом Саду за коју је три пута након пада надстрешнице 1. новембра прошле године расписиван тендер за проверу њене стабилности, али до сада безуспешно, „Инфраструктура железнице Србије” је за пет станичних зграда на деоници брзе пруге од Новог Сада до Суботице почетком маја тражила да се утврди њихова статичка стабилност и целокупно стање.
Реч је о станичним зградама у Суботици, Бачкој Тополи, Наумовићеву, Жеднику и Кисачу, а два месеца по расписивању тендера за тај посао министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић са својим тимом одржала је оперативни састанак са представницима инвеститора, извођача и стручног надзора у железничкој станици у Суботици. Акценат приликом разговора стављен је на безбедност и дозволе.
– Институт ИМС обавио је проверу статике станичне зграде у Суботици, а паралелно се спроводи комплетирање правне и техничке документације, као и сви други административни поступци – казала је министарка Александра Софронијевић. – Наш циљ је јасан, сваки објекат мора имати употребну дозволу и бити у потпуности безбедан за грађане пре него што буде пуштен у рад. Ту нема компромиса.
Најтежи и најсложенији објекат био је вијадукт у Врбасу од 1.465 метара, а вијадукт у Малом Иђошу готово километар је краћи, односно дуг је 500 метра
Министарка је истакла да је то јасан показатељ да је држава, након трагедије која је све дубоко потресла, приступила пооштреној контроли, јер је безбедност грађана апсолутни приоритет.
– Деоница брзе пруге од Београда до Новог Сада већ је показала шта значи улагање у савремену инфраструктуру – рекла је Софронијевићева. – Од пуштања у саобраћај превезла је више од 12 милиона путника, значајно побољшала услове путовања и донела конкретне економске користи за нашу земљу. Чврсто верујем да ће и пруга од Новог Сада до Суботице, након отварања за путнички саобраћај, бити још један успешан пример, уз напомену да ниједна деоница, станица или објекат неће бити пуштени у саобраћај без издате употребне дозволе, јер се, како је закључила, мора градити квалитетна и безбедна инфраструктура.
На прузи од Новог Сада до Суботице, односно до границе са Мађарском, дугој 108,7 километара, постоји 12 станичних зграда. Пројектом модернизације железничког саобраћаја на последњој деоници брзе пруге од Београда до мађарске границе, предвиђена је реконструкција девет железничких станица и градња три нове са станичним капацитетима. Реконструисане су станице у Новом Саду, Сајлову, Кисачу, Степановићеву, Змајеву, Бачкој Тополи, Жеднику, Наумовићеву и Суботици, док су саграђене нове у Руменци, Врбасу и Ловћенцу.
Преко канала Дунав-Тиса-Дунав на траси брзе прyге никле су и четири мостовске конструкције
Суботичка железничка станица изграђена је 1882. године и ужива заштиту као непокретно културно добро. До сада је у неколико наврата била предмет делимичне реконструције и адаптације у виду функционалних и ентеријерских промена или санације фасадних и кровних површина. Њена укупна бруто површина је 4.728 метара квадратних и највећа је у групу станичних зграда чија је стабилност проверавана. Поред радова на самој згради, пројетом реконструкције била је предвиђена изградња нових колосека за возове који развијају брзину од 200 километара на сат, уређење перона, надстрешнице, а станица је добила и нови станични трг. Интересантно је да се железнички саобраћај одвијао док су текли радови у суботичкој станици уз добру организацију и измештање благајни.
58 објеката саграђено од Новог Сада до Суботице, 30 надвожњака, 13 подвожњака, 2 вијадукта
У Суботици је још 1869. са доласком првог воза из Сегедина изграђена мала постаја, а накнадно и железничка станица са успостављањем линије Будимпешта – Земун. Иако је објекат мало истражен и током деценија је доживео бројне промене, па га није било ни могуће враћати у претходно стање, али приликом реконструкције пројектанти и извођачи водили су рачуна да се сачува културна и историјска вредност објекта. И преостале четири станичне зграде су под заштитом државе као споменици културе. За станицу у Наумовићеву се зна да је изграђена током прве деценије 20. века и под заштитом је Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица. Објекат станичне зграде у Жеднику подигнут је 1943. године, на месту дотадашње станице која је оштећена почетком Другог светског рата.
5 галерија и по два пешачко-бициклистичка потходника и потпорне конструкције уз галерију
Врбас је током изградње брзе пруге од Новог Сада до Суботице добио још једну железничку станицу која је названа Врбас Нова. Досадашња станица у Врбасу остаће у функцији железничког саобраћаја на регионалној прузи Врбас – Сомбор, која такође треба да буде модернизована и електрифицирана.
Три екодукта
Новина на српским пругама, а саграђени су на брзој прузи Нови Сад – Суботица, су објекти намењени прелазу преко пруге животиња и крупне дивљачи. Реч је о специјализованим објектима – екодуктима који се граде у пределима очуване природе. Они треба да безбедност железничког саобраћаја подигну на највиши ниво, али и да се истовремено што мање поремете начин живота дивљих животиња.
На брзој прузи између Новог Сада и Суботице изграђена су три - између Ловћенца и Бачке Тополе, недалеко од Жедника и на територији Суботице према државној граници.
Од Новог Сада до Суботице саграђено је укупно 58 објеката, од чега 30 надвожњака, 13 подвожњака, пет галерија, по два пешачко-бициклистичка потходника и потпорне конструкције уз галерију. Подигнута су и два вијадукта. Најтежи и најсложенији објекат био је вијадукт у Врбасу од 1.465 метара, а вијадукт у Малом Иђошу готово километар је краћи, односно дуг је 500 метра. Преко канала Дунав-Тиса-Дунав на траси брзе прyге никле су и четири мостовске конструкције. Деоницу од Новог Сада до Суботице међународни путнички возови прелазиће за 42 минута.