ОНИ СУ ДОБИЛИ 13. ПЕНЗИЈУ, ДА ЛИ ТО МОЖЕМО И МИ? Ево где све пензионери добијају додатне исплате НЕКИ И ДВА ПУТА ГОДИШЊЕ
Пензионери у Хрватској oд ове године добијају „годишњи додатак на пензију“, познат као 13. пензија, коју ће држава исплаћивати сваког децембра. Иако је реч о колоквијалном називу, не ради се о пуном износу пензије, већ о једнократној исплати која зависи од дужине радног стажа.
Хрватска влада је одредила да се за сваку навршену годину стажа исплаћује шест евра, па ће, на пример, пензионер са 30 година стажа добити око 180 евра, а онај са 40 година стажа око 240 евра. Исплата је аутоматска, без подношења захтева, а право имају сви корисници пензија по општем или посебном пропису.
Аустријанци и Немци два пута годишње
Систем 13. пензије није нов у Европи. У Аустрији и Немачкој пензионери већ деценијама добијају две додатне исплате годишње, у Португалу и Шпанији исплата се врши у летњем и зимском периоду, док у Словенији и Словачкој постоји једнократни „годишњи додатак“ који износи између 150 и 450 евра, зависно од висине пензије.
У региону, Хрватска је међу последњима која је уредила ову област, али по износу додатка спада међу најскромније. Удружења пензионера поздравила су меру, али су оценили да је шест евра по години стажа премало, те да би износ требало повећати на најмање седам или осам евра.
Једнократна помоћ понекад
Србија за сада нема законски дефинисану 13. пензију. Последњих година пензионери су повремено добијали једнократну помоћ из буџета, најчешће у износу од 10.000 динара, али без јасне формуле и временског распореда. Влада Србије је крајем 2024. године донела Уредбу којом се пензије до 65.700 динара увећавају за пет одсто, што је нека врста социјалног коректива, али не и системско решење.
Економисти подсећају да би увођење годишњег додатка сличног хрватском моделу захтевало процену фискалних могућности, јер би значило ново трајно издвајање из буџета.
Ипак, с обзиром на старосну структуру становништва и раст броја пензионера, овај модел би могао постати нужност у наредним годинама, барем у облику скромнијег годишњег додатка.
„Свака редовна исплата, ма колико симболична, више значи пензионеру него повремене једнократне помоћи које зависе од политичке воље“, кажу у удружењима пензионера, уз оцену да би Србија могла постепено да уведе сопствени систем годишњег додатка, као што је учинила Хрватска.