KVADRAT PREŠAO VRTOGLAVIH 18.000 EVRA Ovo su deset najskupljih gradova za kupovinu stana u Evropi

Najnoviji podaci koje donosi Global Property Guide pokazuju da se četiri od pet najskupljih gradova za kupovinu nekretnina nalaze u Švajcarskoj i Luksemburgu, dok švajcarski Cirih drži ubedljivo prvo mesto sa prosečnom cenom koja premašuje vrtoglavih 18.000 evra po kvadratnom metru.
Za kupce nekretnina, ovi gradovi odavno više nisu klasična stambena tržišta, već oskudna i ultra-luksuzna investiciona imovina, prenosi Euronows.

U nastavku  je zvanična rang-lista 10 najskupljih stambenih tržišta u Evropi:

Stokholm (Švedska) – 8.380 EUR/m²
Švedska prestonica beleži jedan od najjasnijih oporavka tržišta nekretnina u Evropi. Cene stanova porasle su za 7,2% u odnosu na prošlu godinu, što je ozbiljan preokret nakon oštre korekcije koja je pogodila Švedsku 2022. godine kada su kamatne stope skočile.
Ostatak zemlje je znatno jeftiniji, u Geteborgu kvadrat u proseku košta 4.428 evra, a u Malmeu 3.369 evra.

Kopenhagen (Danska) – 8.405 EUR/m²
Danska prestonica je ujedno i najbrže rastuće tržište na ovoj listi. Cene stanova skočile su za čak 14,3% za godinu dana, odnosno neverovatnih 24% u periodu od dve godine. Kontrast u odnosu na ostatak Danske je ogroman, budući da su u drugom po veličini gradu, Orhusu, cene pale na 4.128 evra po kvadratu.

Oslo (Norveška) – 9.332 EUR/m²
Glavni grad Norveške spaja modernu nordijsku arhitekturu sa nekim od najviših prihoda domaćinstava na kontinentu. Cene kvadrata su skočile za 6,3% za godinu dana, ali snažan zamajac sada preuzimaju drugi gradovi, u Bergenu su cene skočile za čak 22,4% (na 6.160 EUR/m²).

Amsterdam (Holandija) – 9.437 EUR/m²
Hronični nedostatak stambenog prostora, stroga pravila planiranja i snažna međunarodna potražnja nastavljaju da guraju cene u Amsterdamu nagore. Zabeležen je godišnji rast od 13%, a istorijska četvrt sa kanalima iz 17. veka postala je jedna od najskupljih stambenih adresa u Evropi.

Pariz (Francuska) – 9.490 EUR/m²
Pariz ostaje jedno od najprepoznatljivijih svetskih tržišta nekretnina, ali za razliku od većine gradova na ovoj listi – ovde cene padaju. Zabeležen je pad od 0,3% na godišnjem nivou i čak 7,3% u poslednje dve godine. Očekivani post-olimpijski oporavak se još uvek nije desio, a viši troškovi zaduživanja i dalje pritiskaju potražnju.

Bern (Švajcarska) – 9.952 EUR/m²
Bern je najpotcenjenije luksuzno tržište u Švajcarskoj. Savezna prestonica je najjeftiniji od četiri švajcarska grada na ovoj listi, iako su cene na samoj granici od 10.000 evra po kvadratu. Stabilnost tržišta podržavaju visoko bogatstvo domaćinstava i ograničena ponuda.

Luksemburg (Luksemburg) – 10.941 EUR/m²
Luksemburg, najbogatija zemlja u Evropi po BDP-u po glavi stanovnika, dom je jednog od najskupljih tržišta. Iako beleži blagi pad od 0,9% usled hlađenja nakon decenije ekstremnih dobitaka, Luksemburg ostaje jedan od retkih gradova gde običan jednosoban stan može glatko da košta više od milion evra.

Lucern (Švajcarska) – 12.066 EUR/m²
Lucern je verovatno najveće iznenađenje na listi. Iako je površinski i populaciono znatno manji od Ciriha ili Ženeve, spektakularna lokacija na jezeru u podnožju Alpa privukla je domaće i strane kupce, što je podiglo cene stanova za 7,3% samo u protekloj godini.

Ženeva (Švajcarska) – 16.819 EUR/m²
Sedište Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije, Crvenog krsta i ogromne koncentracije privatnih banaka privlači profesionalce sa najvećim zaradama na svetu. Cene su zabeležile godišnji rast od 3,4%, a ponuda nekretnina je ekstremno oskudna, što Ženevu drži u samom vrhu ekskluzivnosti.

Cirih (Švajcarska) – 18.229 EUR/m²
Cirih ostaje apsolutni šampion i najskuplji evropski grad za kupovinu nekretnina. Uprkos već astronomski visokoj bazi, cene su u protekloj godini porasle za još 4,2% (odnosno 11,7% za dve godine).

Dom najvećih švajcarskih banaka i berze kombinuje finansijsku moć, političku stabilnost i hronični nedostatak stanova, zbog čega u 2026. godini samo dodatno povećava svoju prednost u odnosu na ostatak Evrope.

Bizlife