NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE I AMERIČKE SANKCIJE Najvažnije da rafinerija u Pančevu ne stane 25. novembra
Naftna industrija Srbije ima sirove nafte za preradu do 25. novembra, a da nakon tog roka pančevačka rafinerija ne bi stala, rešenje je zahtev koji su ruski vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS) poslali američkom OFAC-u, u kojem se traži produžetak licence za rad na osnovu pregovora s trećom stranom.
Najvažnije je da rafinerija u Pančevu ne stane posle 25. novebra, jer je ona ključ za sigurno snabevanje, rad NIS-a i egzistenciju preko 13.000 zaposlenih u ovoj kompaniji.
Nekadašnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas Raša Kojčić izjavio je da se nada da će OFAK-ov odgovor na zahtev koje su poslali ruski vlasnici NIS-a na osnovu pregovora sa trećom stranom biti pozitivan i da će naša rafinerija u Pančevu nastaviti normalno da radi. Kojčić je poručio i da su verovatno u toku pregovori o novom partneru i naglasio da Srbija ima dovoljno rezerve, ali je najbitnije da se što pre nađe rešenje za normalno snabdevanje sirovom naftom.
40.000 zaposlenih direktno ili indirektno uključeno u saradnju s NIS-om
– Kakav će biti odgovor, treba sačekati i biti obazriv. Nadamo se da će biti pozitivan i da će naša rafinerija u Pančevu nastaviti rad normalno, bez pritiska o dotoku sirove nafte preko Janafa – rekao je Kojčić. On je istakao da je fokus upravo na tome da sirova nafta opet poteče Janafom i da se obezbedi kontinuiran rad rafinerije u Pančevu. – Na taj način bi se obezbedila sigurnost snabdevanja našeg tržišta, što je prioritet – rekao je Kojčić.
– Zahtev poslat američkom OFAC-u može dovesti do privremenog odlaganja, odnosno izuzeće američkih sankcija za određeni period, ali će trajno rešenje za NIS ipak podrazumevati neku vrstu promene vasništva da bismo izašli iz nebezbedne zone i prešli u sigurnu zonu poslovanja – izjavio je za „Dnevnik“ profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Veljko Mijušković povodom zahteva ruskih vlasnika NIS-a, koji je Srbija podržala, a u kojem se navodi da je ruska strana spremna da prepusti kontrolu i uticaj nad kompanijom NIS trećem licu. – Amerikancima je predložena neka vrsta prelaznog rešenja a to je da Srbija dobije dodatno izuzeće uzimajući u obzir da je model Mađarske slično realizovan, i s druge strane, da su već u toku promene u strukturi menadžmenta s naše strane – rekao je Mijušković.
Ako odgovor bude negativan...
Odgovarajući na pitanje kakve konkretne posledice Srbija može da ima u energetskom sektoru ukoliko odgovor SAD na naš zahtev za izuzeće sankcija bude negativan, Mijušković je istakao da će doći do nedostatka imputa kada je reč o sirovoj nafti, potrebnih za preradu u Rafineriji Pančevo, što znači da ćemo morati da se oslonimo na postojeće zalihe. Napomenuo je da bi moglo da dođe do pojačanog uvoza naftnih derivata, što će dovesti do porasta cena enegretnata ukoliko se kriza ne bude rešila. Kako je naveo, u slučaju da rafinerija stane, imaćemo visoke fiksne troškove kasnijeg ponovnog pokretanja, postavilo bi se pitanje zaposlenih u samoj rafineriji i kakav bi bio negativan efekat na ekonomiju u zemlji.
Komentarišući to što je predsednik Vučić izjavio da je u NIS-u počelo reševanje pitanja menadžmenta, Mijušković je rekao da Amerikanci insistiraju na dve stvari, da postoji odsustvo koristi i odsustvo vlasništva, odnosno upravljanja, i dodao da smanjivanjem upravljačkih funkcija Srbija rešava jedan deo problema, ali ne sve. Dodao je da će na kraju ipak morati da dođe do promene vlasništva NIS-a kao trajno rešenje.
12 odsto budžeta Srbije od NIS-a
NIS pripada takozvanim infrastrukturnim granama, odnosno infrastrukturnoj delatnosti, što znači da nema praktično nijedne ozbiljnije delatnosti u privredi Srbije koja neće biti pogođena na veći ili manji način. Samo prošle godine NIS je sa svojim zavisnim kompanijama uplatio državi preko dve milijarde evra po osnovu javnih prihoda, što predstavlja blizu 12 odsto budžeta Srbije, stoji u izveštaju kompanije za prošlu godinu.
– NIS je i veliki poslodavac, sa preko 13.000 radnika, ali procenjuje se da je ima oko 40.000 zaposlenih koji su direktno ili indirektno uključeni u saradnju sa NIS-om – rekao je dr Mijušković.
Sa druge strane, čitav transportni sektor, proizvodnja hrane, znatan deo industrije, koristi ili kao sirovinu ili kao pogonsko gorivo derivate NIS-a. Ako bi došlo do nedostatka tih derivata na tržištu, privreda bi se suočila sa velikim problemima u svom funkcionisanju.
