НАФТНА ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ И АМЕРИЧКЕ САНКЦИЈЕ Најважније да рафинерија у Панчеву не стане 25. новембра
Нафтна индустрија Србије има сирове нафте за прераду до 25. новембра, а да након тог рока панчевачка рафинерија не би стала, решење је захтев који су руски власници Нафтне индустрије Србије (НИС) послали америчком ОФАЦ-у, у којем се тражи продужетак лиценце за рад на основу преговора с трећом страном.
Најважније је да рафинерија у Панчеву не стане после 25. новебра, јер је она кључ за сигурно снабевање, рад НИС-а и егзистенцију преко 13.000 запослених у овој компанији.
Некадашњи помоћник министра енергетике за нафту и гас Раша Којчић изјавио је да се нада да ће ОФАК-ов одговор на захтев које су послали руски власници НИС-а на основу преговора са трећом страном бити позитиван и да ће наша рафинерија у Панчеву наставити нормално да ради. Којчић је поручио и да су вероватно у току преговори о новом партнеру и нагласио да Србија има довољно резерве, али је најбитније да се што пре нађе решење за нормално снабдевање сировом нафтом.
40.000 запослених директно или индиректно укључено у сарадњу с НИС-ом
– Какав ће бити одговор, треба сачекати и бити обазрив. Надамо се да ће бити позитиван и да ће наша рафинерија у Панчеву наставити рад нормално, без притиска о дотоку сирове нафте преко Јанафа – рекао је Којчић. Он је истакао да је фокус управо на томе да сирова нафта опет потече Јанафом и да се обезбеди континуиран рад рафинерије у Панчеву. – На тај начин би се обезбедила сигурност снабдевања нашег тржишта, што је приоритет – рекао је Којчић.
– Захтев послат америчком ОФАЦ-у може довести до привременог одлагања, односно изузеће америчких санкција за одређени период, али ће трајно решење за НИС ипак подразумевати неку врсту промене васништва да бисмо изашли из небезбедне зоне и прешли у сигурну зону пословања – изјавио је за „Дневник“ професор Економског факултета у Београду др Вељко Мијушковић поводом захтева руских власника НИС-а, који је Србија подржала, а у којем се наводи да је руска страна спремна да препусти контролу и утицај над компанијом НИС трећем лицу. – Американцима је предложена нека врста прелазног решења а то је да Србија добије додатно изузеће узимајући у обзир да је модел Мађарске слично реализован, и с друге стране, да су већ у току промене у структури менаџмента с наше стране – рекао је Мијушковић.
Ако одговор буде негативан...
Одговарајући на питање какве конкретне последице Србија може да има у енергетском сектору уколико одговор САД на наш захтев за изузеће санкција буде негативан, Мијушковић је истакао да ће доћи до недостатка импута када је реч о сировој нафти, потребних за прераду у Рафинерији Панчево, што значи да ћемо морати да се ослонимо на постојеће залихе. Напоменуо је да би могло да дође до појачаног увоза нафтних деривата, што ће довести до пораста цена енегретната уколико се криза не буде решила. Како је навео, у случају да рафинерија стане, имаћемо високе фиксне трошкове каснијег поновног покретања, поставило би се питање запослених у самој рафинерији и какав би био негативан ефекат на економију у земљи.
Коментаришући то што је председник Вучић изјавио да је у НИС-у почело решевање питања менаџмента, Мијушковић је рекао да Американци инсистирају на две ствари, да постоји одсуство користи и одсуство власништва, односно управљања, и додао да смањивањем управљачких функција Србија решава један део проблема, али не све. Додао је да ће на крају ипак морати да дође до промене власништва НИС-а као трајно решење.
12 одсто буџета Србије од НИС-а
НИС припада такозваним инфраструктурним гранама, односно инфраструктурној делатности, што значи да нема практично ниједне озбиљније делатности у привреди Србије која неће бити погођена на већи или мањи начин. Само прошле године НИС је са својим зависним компанијама уплатио држави преко две милијарде евра по основу јавних прихода, што представља близу 12 одсто буџета Србије, стоји у извештају компаније за прошлу годину.
– НИС је и велики послодавац, са преко 13.000 радника, али процењује се да је има око 40.000 запослених који су директно или индиректно укључени у сарадњу са НИС-ом – рекао је др Мијушковић.
Са друге стране, читав транспортни сектор, производња хране, знатан део индустрије, користи или као сировину или као погонско гориво деривате НИС-а. Ако би дошло до недостатка тих деривата на тржишту, привреда би се суочила са великим проблемима у свом функционисању.
