Najviše prodajemo Nemcima, a kupujemo od Kineza: Spoljnotrgovinska razmena porasla na 39,65 milijardi evra
Srbija je u prvoj polovini 2026. godine ostvarila spoljnotrgovinsku razmenu vrednu 39,65 milijardi evra, što je 5,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost izvoza dostigla je 17,97 milijardi evra, dok je uvoz iznosio 21,68 milijardi evra. Spoljnotrgovinski deficit smanjen je za 14,1 odsto i iznosio je 3,71 milijardu evra, a pokrivenost uvoza izvozom poboljšana je sa 79,4 na 82,9 odsto.
Najveće tržište za srpske proizvode i dalje je Nemačka, u koju je izvezena roba vredna 2,72 milijarde evra. Slede Italija sa 1,55 milijardi, Kina sa 1,01 milijardom, Bosna i Hercegovina sa 976,6 miliona i Mađarska sa 802,1 milion evra.
S druge strane, Srbija je najviše uvozila iz Kine, i to robu vrednu 3,37 milijardi evra, što Kinu čini ubedljivo najvećim snabdevačem domaćeg tržišta. Slede Nemačka sa 2,52 milijarde evra, Italija sa 1,49 milijardi, Turska sa 1,10 milijardi i Mađarska sa 888,3 miliona evra.
Tokom juna najviše je uvožena sirova nafta, zatim lekovi za maloprodaju, električna energija
Na vrhu liste izvoznih proizvoda nalaze se električne mašine i aparati, čiji je izvoz dostigao 1,91 milijardu evra. Odmah iza njih su drumska vozila sa 1,87 milijardi evra, zatim metalne rude i otpaci metala (1,34 milijarde), obojeni metali (1,15 milijardi) i proizvodi od kaučuka (899,8 miliona evra).
Samo u junu najvredniji izvozni proizvod bili su setovi provodnika za avione, automobile i brodove, zatim ruda bakra i koncentrati, putnička motorna vozila, rafinisani bakar i delovi za motorna vozila. To pokazuje da srpski izvoz i dalje počiva na automobilskoj industriji, elektroindustriji i metalskom sektoru.
Vojvodina vodeći izvoznik
Posmatrano po regionima, Vojvodina je ostvarila najveći udeo u izvozu Srbije – 29,6 odsto, ispred Šumadije i Zapadne Srbije (25,4 odsto), Južne i Istočne Srbije (23 odsto) i Beogradskog regiona (21 odsto).
Kada je reč o uvozu, prednjači Beogradski region sa 43,3 odsto, dok je Vojvodina druga sa 30,6 odsto.
Najveća uvozna stavka Srbije su električne mašine i aparati, čija je vrednost dostigla 1,56 milijardi evra. Odmah iza njih su nafta i naftni derivati (1,40 milijardi evra), drumska vozila (1,23 milijarde), medicinski i farmaceutski proizvodi (966 miliona) i obojeni metali (921 milion evra).
1,91 milijardu evra izvoz električnih mašina i aparata
Tokom juna najviše je uvožena sirova nafta, zatim lekovi za maloprodaju, električna energija, delovi za motorna vozila i prirodni gas, što pokazuje da Srbija i dalje značajan deo energetskih potreba zadovoljava iz uvoza.
Srbija je nastavila da ostvaruje visok suficit u trgovini sa zemljama CEFTA, gde je za šest meseci izvezla robu vrednu 2,37 milijardi evra, a uvezla 782,2 miliona evra, što je donelo suficit od 1,59 milijardi evra. Najveći višak u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, dok je najveći deficit i dalje u trgovini sa Kinom.