Највише продајемо Немцима, а купујемо од Кинеза: Спољнотрговинска размена порасла на 39,65 милијарди евра
Србија је у првој половини 2026. године остварила спољнотрговинску размену вредну 39,65 милијарди евра, што је 5,8 одсто више него у истом периоду прошле године.
Према подацима Републичког завода за статистику, вредност извоза достигла је 17,97 милијарди евра, док је увоз износио 21,68 милијарди евра. Спољнотрговински дефицит смањен је за 14,1 одсто и износио је 3,71 милијарду евра, а покривеност увоза извозом побољшана је са 79,4 на 82,9 одсто.
Највеће тржиште за српске производе и даље је Немачка, у коју је извезена роба вредна 2,72 милијарде евра. Следе Италија са 1,55 милијарди, Кина са 1,01 милијардом, Босна и Херцеговина са 976,6 милиона и Мађарска са 802,1 милион евра.
С друге стране, Србија је највише увозила из Кине, и то робу вредну 3,37 милијарди евра, што Кину чини убедљиво највећим снабдевачем домаћег тржишта. Следе Немачка са 2,52 милијарде евра, Италија са 1,49 милијарди, Турска са 1,10 милијарди и Мађарска са 888,3 милиона евра.
Током јуна највише је увожена сирова нафта, затим лекови за малопродају, електрична енергија
На врху листе извозних производа налазе се електричне машине и апарати, чији је извоз достигао 1,91 милијарду евра. Одмах иза њих су друмска возила са 1,87 милијарди евра, затим металне руде и отпаци метала (1,34 милијарде), обојени метали (1,15 милијарди) и производи од каучука (899,8 милиона евра).
Само у јуну највреднији извозни производ били су сетови проводника за авионе, аутомобиле и бродове, затим руда бакра и концентрати, путничка моторна возила, рафинисани бакар и делови за моторна возила. То показује да српски извоз и даље почива на аутомобилској индустрији, електроиндустрији и металском сектору.
Војводина водећи извозник
Посматрано по регионима, Војводина је остварила највећи удео у извозу Србије – 29,6 одсто, испред Шумадије и Западне Србије (25,4 одсто), Јужне и Источне Србије (23 одсто) и Београдског региона (21 одсто).
Када је реч о увозу, предњачи Београдски регион са 43,3 одсто, док је Војводина друга са 30,6 одсто.
Највећа увозна ставка Србије су електричне машине и апарати, чија је вредност достигла 1,56 милијарди евра. Одмах иза њих су нафта и нафтни деривати (1,40 милијарди евра), друмска возила (1,23 милијарде), медицински и фармацеутски производи (966 милиона) и обојени метали (921 милион евра).
1,91 милијарду евра извоз електричних машина и апарата
Током јуна највише је увожена сирова нафта, затим лекови за малопродају, електрична енергија, делови за моторна возила и природни гас, што показује да Србија и даље значајан део енергетских потреба задовољава из увоза.
Србија је наставила да остварује висок суфицит у трговини са земљама ЦЕФТА, где је за шест месеци извезла робу вредну 2,37 милијарди евра, а увезла 782,2 милиона евра, што је донело суфицит од 1,59 милијарди евра. Највећи вишак у размени остварен је са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Северном Македонијом, док је највећи дефицит и даље у трговини са Кином.