”OKO 4,8 MILIONA OBJEKATA NEMA UPISANO PRAVO SVOJINE” Ministarka: Novi zakon o legalizaciji ne rešava urbanističke probleme

Država je, prema njenim rečima, pokušavala da reši ovaj problem još od 1997. godine, ali su rezultati bili krajnje nezadovoljavajući.

"Negde oko 4,8 miliona objekata je izgrađeno na teritoriji Srbije, a da na njima nije upisano pravo svojine. To nisu samo bespravno sagrađeni objekti, tu ima različitih situacija. Predvideli smo čak devet situacija sa ciljem da se obuhvati što veći broj slučajeva i da ono što predstavlja faktičko vlasništvo postane i pravno regulisan odnos, odnosno da se u svim situacijama, osim u izuzecima koji su takođe taksativno navedeni u ovom zakonu, upiše i pravo svojine", rekla je Sofronijević na 13. sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

Ministarka ističe da će se proces legalizacije bespravnih objekata sprovoditi centralizovano i u digitalnom postupku.

"Dakle, više se stvari ne rešavaju na lokalnom nivou, već se cela stvar podiže na republički nivo", rekla je Sofronijević i dodala da nije reč o političkom zakonu.

Zakon je, kako kaže, posebnu pažnju posvetio stanovanju, odnosno, pravu na dom, ali se bavi i osetljivim kategorijama poput samohranih roditelja, primaoca davanja i seoskih domaćinstava koja izumiru.

"Ovim zakonom niko neće ostati bez krova nad glavom, a on će građanima omogućiti jedinstven koncept upisa prava svojine", naglasila je ministarka.

Prema njenim rečima, cilj je da bespravna gradnja postane neisplativa.

"Građevinski inspektori jedinica lokalne samouprave jednom sedmično će morati da prođu celu svoju teritoriju, da vide da li postoji negde bespravna gradnja i da o tome podnesu izveštaj i pošalju Republičkoj građevinskoj inspekciji, koja dalje po proceduri dostavlja to agenciji ukoliko imamo slučajeva nove bespravne gradnje. Jedna od sankcija za novu bespravnu gradnju biće uklanjanje ili upis prava svojine ex lege, dakle po sili zakona, u korist Srbije'', navela je ministarka govoreći o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji.

Ona je istakla da izmene tog zakona nisu dovoljne, već je potrebno doneti potpuno novi zakon.

''Za razliku od ovog prvog zakona (Zakon o legalizaciji), koji je donet po hitnom postupku, ovaj novi Zakon o planiranju i izgradnji proći će najširu javnu raspravu uz uključivanje struke i građana, jer se radi o materiji koja interesuje najveći broj naših građana. Dakle, treba nam novi zakon koji će biti usklađen sa ovim vremenom u kome živimo'', naglasila je ministarka.

Poslanici Skupštine Srbije sutra će, na prvoj jesenjoj sednici, na čijem je dnevnom redu 47 tačaka, razmatrati novi Zakon o legalizaciji objekata.

Novim zakonom predviđeno je legalizovanje bespravne gradnje po ceni od 100 do 1.000 evra, kao i da se sa primenom zakona počne dan nakon usvajanja u parlamentu.

Prijave bi se podnosile 45 dana nakon stupanja zakona na snagu, a taj proces trajao bi dva meseca.

Predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu u propisanom roku i to bi mogli uraditi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, uz dokaze na osnovu kojih bi mogla da se utvrdi opravdanost za nepodnošenje prijave.

Predmet legalizacije bespravne gradnje, između ostalog su objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, te objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.

Propisano je da se postupak evidentiranja nepokretnosti obavlja putem digitalne platforme koju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam na informatičkoj infrastrukturi Republičkog geodetskog zavoda.

Zakon bi omogućio da svi objekti izgrađeni na teritoriji Srbije budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti.

Zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer bi po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole, odnosno, bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova bili upisani kao vlasništvo države.

Zakon sadrži i socijalnu komponentu, jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece.

Predloženo je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.