OVI POSLOVI ĆE BITI NAJPLAĆENIJI I NAJTRAŽENIJI U 2026 Na tržištu rada se desiće se potpuni zaokret

Veštačka inteligencija, zelena energija i biotehnologija postavljaju tempo, dok tradicionalni zanati doživljavaju neočekivani uspon zbog sve veće potražnje za stručnim radnicima. U svetu koji balansira između ubrzanog tehnološkog razvoja i potrebe za održivim rešenjima, poslodavci sve glasnije tragaju za kadrovima koji mogu da prate promene, ali i da ih stvaraju.

Poslovi u IT i tehnologiji, zdravstvo i biotehnologija, obnovljiva energija i održive tehnologije, produkti  i projektni menadžeri, zatim zanati i zanatske veštine biće na listi najtraženijih poslova u 2026.godini.

Tržište rada u Srbiji neće doživeti nagli zaokret, već nastavak trendova koje već vidimo. Miloš Turinski, PR menadžer kompanije Infostud, ističe da srpsko tržište rada i dalje funkcioniše u uslovima manjka radne snage, ali se postepeno menja pod uticajem tehnologije, demografije i promena u očekivanjima zaposlenih.

“Razvoj veštačke inteligencije već utiče i na domaće tržište rada, ali ne u smislu nestajanja poslova, već u promeni načina rada. AI se sve više koristi kao alat koji ubrzava procese i povećava produktivnost, pa poslodavci traže ljude koji znaju kako da ga uključe u svakodnevni posao. To se najviše vidi u IT sektoru, marketingu, analitici, finansijama i administraciji, ali će se taj uticaj širiti i na druge oblasti”, kaže Turinski za Euronews Srbija.

Kada je reč o zanimanjima koja će imati zamah, prema njegovim rečima, izdvajaju se ona koja spajaju tehnička znanja, praktične veštine i razumevanje savremenih alata. IT ostaje važan deo tržišta, ali više nije jedini na “tronu“.

Potražnja se stabilizovala, selekcija je stroža, a najtraženiji su iskusni kadrovi i oni koji, pored tehničkog znanja, razumeju širi poslovni kontekst. Paralelno sa tim, tehnička, zanatska i operativna zanimanja nastavljaju da beleže konstantnu potražnju, naročito u industriji, energetici, logistici i održavanju sistema.

“Ako govorimo o konkretnim pozicijama koje će biti tražene tokom naredne godine, tu su softverski inženjeri, tehničari u industriji i energetici, stručnjaci za prodaju i rad sa klijentima, logistički i operativni profili, kao i stručnjaci koji rade na preseku tehnologije i biznisa. Kada su zarade u pitanju, važno je naglasiti da se sve češće govori u rasponima - u IT sektoru plate su uglavnom oko 2.000 evra i više, tehnička i industrijska zanimanja su često oko 1.000 do 1.500 evra, dok se kod prodajnih i specijalističkih pozicija zarade kreću oko 1.200 evra naviše, u zavisnosti od iskustva i rezultata”, kaže on.

Poslodavci danas sve manje gledaju isključivo formalno obrazovanje, a sve više konkretne veštine i stav prema poslu. Na ceni su digitalna pismenost, spremnost na učenje, snalaženje sa novim alatima, ali i odgovornost, pouzdanost i komunikacija.

Drugim rečima, traže se ljudi koji mogu da se prilagode promenama, jer promene više nisu izuzetak, već pravilo.

“Kada uporedimo tržište rada u Srbiji sa evropskim i globalnim trendovima, vidi se da pravac jeste sličan, ali je dinamika drugačija. Tehnologija, veštačka inteligencija i energetika jesu teme koje dolaze i kod nas, ali Srbija te promene usvaja postepeno. Ono što je specifično za domaće tržište jeste istovremena velika potražnja i za visokoobrazovanim stručnjacima i za praktičnim, operativnim kadrom, što će ostati jedna od ključnih karakteristika tržišta rada i u narednim godinama”, kaže PR menadžer Infostuda.

Turinski savetuje zaposlene i one koji tek ulaze na tržište rada da će najveća prednost biti ulaganje u znanja koja imaju širu primenu i spremnost na promene. Za poslodavce, izazov ostaje kako da privuku i zadrže ljude u uslovima konkurentnog tržišta, jer danas posao ne bira samo kandidat, već sve češće i poslodavca.

euronews.rs