ОВИ ПОСЛОВИ ЋЕ БИТИ НАЈПЛАЋЕНИЈИ И НАЈТРАЖЕНИЈИ У 2026 На тржишту рада се десиће се потпуни заокрет
Док глобално тржиште рада улази у нову фазу дигиталне трансформације, 2026. година најављује се као преломни тренутак за бројне професије.
Вештачка интелигенција, зелена енергија и биотехнологија постављају темпо, док традиционални занати доживљавају неочекивани успон због све веће потражње за стручним радницима. У свету који балансира између убрзаног технолошког развоја и потребе за одрживим решењима, послодавци све гласније трагају за кадровима који могу да прате промене, али и да их стварају.
Послови у ИТ и технологији, здравство и биотехнологија, обновљива енергија и одрживе технологије, продукти и пројектни менаџери, затим занати и занатске вештине биће на листи најтраженијих послова у 2026.години.
Тржиште рада у Србији неће доживети нагли заокрет, већ наставак трендова које већ видимо. Милош Турински, ПР менаџер компаније Инфостуд, истиче да српско тржиште рада и даље функционише у условима мањка радне снаге, али се постепено мења под утицајем технологије, демографије и промена у очекивањима запослених.
“Развој вештачке интелигенције већ утиче и на домаће тржиште рада, али не у смислу нестајања послова, већ у промени начина рада. АИ се све више користи као алат који убрзава процесе и повећава продуктивност, па послодавци траже људе који знају како да га укључе у свакодневни посао. То се највише види у ИТ сектору, маркетингу, аналитици, финансијама и администрацији, али ће се тај утицај ширити и на друге области”, каже Турински за Еуронеwс Србија.
Када је реч о занимањима која ће имати замах, према његовим речима, издвајају се она која спајају техничка знања, практичне вештине и разумевање савремених алата. ИТ остаје важан део тржишта, али више није једини на “трону“.
Потражња се стабилизовала, селекција је строжа, а најтраженији су искусни кадрови и они који, поред техничког знања, разумеју шири пословни контекст. Паралелно са тим, техничка, занатска и оперативна занимања настављају да бележе константну потражњу, нарочито у индустрији, енергетици, логистици и одржавању система.
“Ако говоримо о конкретним позицијама које ће бити тражене током наредне године, ту су софтверски инжењери, техничари у индустрији и енергетици, стручњаци за продају и рад са клијентима, логистички и оперативни профили, као и стручњаци који раде на пресеку технологије и бизниса. Када су зараде у питању, важно је нагласити да се све чешће говори у распонима - у ИТ сектору плате су углавном око 2.000 евра и више, техничка и индустријска занимања су често око 1.000 до 1.500 евра, док се код продајних и специјалистичких позиција зараде крећу око 1.200 евра навише, у зависности од искуства и резултата”, каже он.
Послодавци данас све мање гледају искључиво формално образовање, а све више конкретне вештине и став према послу. На цени су дигитална писменост, спремност на учење, сналажење са новим алатима, али и одговорност, поузданост и комуникација.
Другим речима, траже се људи који могу да се прилагоде променама, јер промене више нису изузетак, већ правило.
“Када упоредимо тржиште рада у Србији са европским и глобалним трендовима, види се да правац јесте сличан, али је динамика другачија. Технологија, вештачка интелигенција и енергетика јесу теме које долазе и код нас, али Србија те промене усваја постепено. Оно што је специфично за домаће тржиште јесте истовремена велика потражња и за високообразованим стручњацима и за практичним, оперативним кадром, што ће остати једна од кључних карактеристика тржишта рада и у наредним годинама”, каже ПР менаџер Инфостуда.
Турински саветује запослене и оне који тек улазе на тржиште рада да ће највећа предност бити улагање у знања која имају ширу примену и спремност на промене. За послодавце, изазов остаје како да привуку и задрже људе у условима конкурентног тржишта, јер данас посао не бира само кандидат, већ све чешће и послодавца.
