PREDVIĐA SE VELIKI RAST PRIVREDE U Srbiji kumulativni rast BIĆE 13,7 odsto, za dve godine

Makroekonomska kretanja u 2024. godini u skladu su sa procenama predstavljenim u prolećnoj Fiskalnoj strategiji, a prema preliminarnim procenama privredni rast u 2024. godini iznosiće 3,8 odsto. 

Kako je navedeno, tržište rada je stabilno, a inflacija je na opadajućoj putanji.

Privredna aktivnost u Srbiji pokazala je dovoljnu otpornost i pored izazovnog globalnog i regionalnog okruženja.

Kumulativni rast bruto domaćeg proizvoda od 18,3 odsto u periodu od 2020. do 2024. godine u velikoj meri je podržan domaćom tražnjom, investicijama u ključne infrastrukturne sektore i stabilizacijom inflacije, koja se sada nalazi u okviru ciljanog opsega Narodne banke Srbije, navodi se u Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu.

Glavni prioritet Vlade Srbije ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti, uz stvaranje uslova za dinamičniji ekonomski razvoj u budućnosti. 

Ovaj cilj se ostvaruje kroz strateška javna ulaganja u infrastrukturu, modernizaciju industrije i tranziciju ka zelenoj ekonomiji. 

Uprkos izazovima i izraženoj globalnoj fragmentaciji, Srbija je uspela da očuva makroekonomsku stabilnost zahvaljujući diversifikaciji proizvodnje i izvoza i značajnom prilivu stranih direktnih investicija.

Finansijski sistem Srbije je siguran, sa investicionim kreditnim rejtingom, uz značajne zaštitne mehanizme, uključujući visoke devizne rezerve, depozite javnog sektora i nizak javni dug u poređenju sa evropskim prosekom.

U srednjem roku očekuje se ubrzanje rasta. Dalji rast zaposlenosti i zarada podržaće privatnu potrošnju, dok će investicioni rast biti podstaknut realizacijom projekata u sektorima transporta, energetike i komunalne infrastrukture. 

Značajne javne investicije predviđene su programom "Skok u budućnost - Srbija 2027" posebno uoči domaćinstva Specijalizovanoj svetskoj izložbi 2027. godine sa temom "Igra za čovečanstvo: sport i muzikaza sve".

Vlada Srbije, kako se navodi, posvećena je održanju fiskalne discipline u srednjem roku. Ciljani fiskalni deficiti u narednim godinama obezbeđuju opadajuću putanju javnog duga.

Predviđeni fiskalni deficit u narednom srednjoročnom periodu, iznosi tri odsto BDP, otvarajući prostor za finansiranje važnih investicionih projekata u okviru razvojnog plana "Skok u budućnost -  Srbija 2027", kao i finansiranje jačanja nacionalne bezbednosti.

Program "Skok u budućnost – Srbija 2027" predstavlja centralni okvir za ubrzanu modernizaciju infrastrukture, sa ciljem da Srbija postane ključna destinacija za investicije u oblastima kao što su energetika, transport i digitalizacija. 

Javni dug sektora države na kraju srednjoročnog perioda iznosiće 46,5 odsto BDP. Kako bi se u potpunosti realizovao investicioni ciklus primena komponente ograničenja fiskalnog deficita u okviru fiskalnog pravila odlaže se do 2029. godine.

Privreda Srbije, kao i ekonomije drugih zemalja u regionu sa sličnim nivoom razvoja, suočava se sa brojnim neizvesnostima. Ipak, rizici projekcije iz ove Fiskalne strategije ocenjeni su kao uravnoteženi. 

Glavni rizici na međunarodnom planu uključuju neizvesnost globalnog rasta, produženo prisustvo bazne inflacije i dalje restriktivne mere monetarne politike vodećih centralnih banaka. Dodatni faktori rizika su geopolitičke tenzije i cene energenata i sirovina. 

U širem kontekstu, geopolitička fragmentacija i zelena tranzicija predstavljaju i izazove i mogućnosti za dublju integraciju Srbije u evropske i globalne ekonomske tokove. 

Srbija će nastaviti da jača svoje trgovinske i investicione odnose sa Evropskom unijom i drugim značajnim partnerima, unapređujući produktivnost u ključnim sektorima poput proizvodnje, IKT i energetike.

Srbija ima značajne rezerve za zaštitu od neizvesnosti. Visoke devizne rezerve i depoziti javnog sektora, relativno nizak javni dug, održive dinamike spoljnog i javnog duga, kao i dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem predstavljaju dobru rezervu u slučaju realizacije pojedinih negativnih rizika. 

Takođe, Srbija je atraktivna destinacija za strane direktne investicije, što odražava njenu snažnu makroekonomsku poziciju. Aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom pruža dodatnu sigurnost kroz definisanje adekvatnih ekonomskih politika i strukturnih reformi u cilju bržeg privrednog rasta i jačanja otpornosti privrede.

Po okončanju trenutnog aranžmana, dogovoren je nastavak saradnje kroz Instrument za koordinaciju politika (PCI) koji će biti nefinansijskog karaktera i koji će trajati naredne tri godine. 

Novi aranžman je jasan signal da je ekonomska politika u srednjem roku usmerena ka ubrzanom rastu, razvoju i modernizaciji, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti.