ПРЕДВИЂА СЕ ВЕЛИКИ РАСТ ПРИВРЕДЕ У Србији кумулативни раст БИЋЕ 13,7 одсто, за две године

Макроекономска кретања у 2024. години у складу су са проценама представљеним у пролећној Фискалној стратегији, а према прелиминарним проценама привредни раст у 2024. години износиће 3,8 одсто. 

Како је наведено, тржиште рада је стабилно, а инфлација је на опадајућој путањи.

Привредна активност у Србији показала је довољну отпорност и поред изазовног глобалног и регионалног окружења.

Кумулативни раст бруто домаћег производа од 18,3 одсто у периоду од 2020. до 2024. године у великој мери је подржан домаћом тражњом, инвестицијама у кључне инфраструктурне секторе и стабилизацијом инфлације, која се сада налази у оквиру циљаног опсега Народне банке Србије, наводи се у Ревидираној фискалној стратегији за 2025. са пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

Главни приоритет Владе Србије остаје одржавање макроекономске стабилности, уз стварање услова за динамичнији економски развој у будућности. 

Овај циљ се остварује кроз стратешка јавна улагања у инфраструктуру, модернизацију индустрије и транзицију ка зеленој економији. 

Упркос изазовима и израженој глобалној фрагментацији, Србија је успела да очува макроекономску стабилност захваљујући диверсификацији производње и извоза и значајном приливу страних директних инвестиција.

Финансијски систем Србије је сигуран, са инвестиционим кредитним рејтингом, уз значајне заштитне механизме, укључујући високе девизне резерве, депозите јавног сектора и низак јавни дуг у поређењу са европским просеком.

У средњем року очекује се убрзање раста. Даљи раст запослености и зарада подржаће приватну потрошњу, док ће инвестициони раст бити подстакнут реализацијом пројеката у секторима транспорта, енергетике и комуналне инфраструктуре. 

Значајне јавне инвестиције предвиђене су програмом "Скок у будућност - Србија 2027" посебно уочи домаћинства Специјализованој светској изложби 2027. године са темом "Игра за човечанство: спорт и музиказа све".

Влада Србије, како се наводи, посвећена је одржању фискалне дисциплине у средњем року. Циљани фискални дефицити у наредним годинама обезбеђују опадајућу путању јавног дуга.

Предвиђени фискални дефицит у наредном средњорочном периоду, износи три одсто БДП, отварајући простор за финансирање важних инвестиционих пројеката у оквиру развојног плана "Скок у будућност -  Србија 2027", као и финансирање јачања националне безбедности.

Програм "Скок у будућност – Србија 2027" представља централни оквир за убрзану модернизацију инфраструктуре, са циљем да Србија постане кључна дестинација за инвестиције у областима као што су енергетика, транспорт и дигитализација. 

Јавни дуг сектора државе на крају средњорочног периода износиће 46,5 одсто БДП. Како би се у потпуности реализовао инвестициони циклус примена компоненте ограничења фискалног дефицита у оквиру фискалног правила одлаже се до 2029. године.

Привреда Србије, као и економије других земаља у региону са сличним нивоом развоја, суочава се са бројним неизвесностима. Ипак, ризици пројекције из ове Фискалне стратегије оцењени су као уравнотежени. 

Главни ризици на међународном плану укључују неизвесност глобалног раста, продужено присуство базне инфлације и даље рестриктивне мере монетарне политике водећих централних банака. Додатни фактори ризика су геополитичке тензије и цене енергената и сировина. 

У ширем контексту, геополитичка фрагментација и зелена транзиција представљају и изазове и могућности за дубљу интеграцију Србије у европске и глобалне економске токове. 

Србија ће наставити да јача своје трговинске и инвестиционе односе са Европском унијом и другим значајним партнерима, унапређујући продуктивност у кључним секторима попут производње, ИКТ и енергетике.

Србија има значајне резерве за заштиту од неизвесности. Високе девизне резерве и депозити јавног сектора, релативно низак јавни дуг, одрживе динамике спољног и јавног дуга, као и добро капитализован и ликвидан банкарски систем представљају добру резерву у случају реализације појединих негативних ризика. 

Такође, Србија је атрактивна дестинација за стране директне инвестиције, што одражава њену снажну макроекономску позицију. Аранжман из предострожности са Међународним монетарним фондом пружа додатну сигурност кроз дефинисање адекватних економских политика и структурних реформи у циљу бржег привредног раста и јачања отпорности привреде.

По окончању тренутног аранжмана, договорен је наставак сарадње кроз Инструмент за координацију политика (ПЦИ) који ће бити нефинансијског карактера и који ће трајати наредне три године. 

Нови аранжман је јасан сигнал да је економска политика у средњем року усмерена ка убрзаном расту, развоју и модернизацији, уз очување макроекономске стабилности.