Prof. dr Rastislav Stojsavljević: Ukidanje američkih tarifa za Srbiju – više od diplomatije i ekonomije

Ukoliko vidimo da su u današnjim svetskim previranjima SAD uvele sankcije i svojim saveznicima iz NATO-a, jasno je koliko Donald Tramp sa svojim saradnicima smatra da je njegova ekonomija ranjiva. Štiteći svoju ekonomiju, koja je Trampu najvažnija, ukidanje sankcija nekoj državi znači poštovanja i želje za mnogo većom saradnjom i razumevanjem nego ikada u novijoj istoriji. Ne bi trebalo zaboraviti da su prethodnih nekoliko decenija odnosi Srbije i SAD išli od hladnih do potpuno neprijateljskih. Administracija Donalda Trampa je i u svom prvom mandatu pokazivala znake većeg razumevanja za poziciju Srbije, a sada će se to podići na nivo strateške saradnje. Poklanjanje srpskim žrtvama, imenovanje ambasadora u Beogradu, razumevanje za prodaju NIS-a, pa sad i ukidanje carina su diplomatske, ali i ekonomske poruke koju su svima vidljive. Pre nekoliko dana američke diplomate su izjavile da ovo ne znači narušavanje odnosa sa drugim državama na Balkanu, kao i potpuno zastupanje srpskih interesa u regionu. Ovo ne bi trebalo da znači ni otpriznavanje tzv. nezavisnosti Kosova, tako da nema mesta preteranom oduševljenju. Ali ima mesta pohvali rukovodstvu Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću na međunarodnoj politici neutralnosti koju zastupa već četiri i po godine koliko je krenuo rat u Ukrajini. 

Srbija je jedna od retkih država koja odoleva pritiscima, ponaša se kao „Zapad Istoku i Istok Zapadu“ i velike sile i ovim potezom to uvažavaju i priznaju. Šta ovo konkretno znači za srpsku ekonomiju? U savremenoj teoriji međunarodne ekonomije, uklanjanje carinskih barijera između geografski udaljenih, ali geopolitički i ekonomski povezanih zemalja predstavlja jednu od ključnih stvari za restrukturiranje nacionalnih privrednih tokova. Saopštenje o ukidanju carinskih opterećenja i olakšavanju pristupa proizvodima iz Srbije na tržište Sjedinjenih Američkih Država ne može se posmatrati isključivo kao tehnička izmena trgovinskog režima. Ono označava dubinsku transformaciju bilateralnih ekonomskih odnosa sa potencijalom da redefiniše izvozni profil srpske privrede. Uzimajući u obzir da su Sjedinjene Države jedno od najlikvidnijih i najvećih potrošačkih tržišta na svetu, čak i minimalno povećanje udela srpskih proizvoda u ukupnom američkom uvozu ima srazmerno ogroman pozitivan učinak na ukupni obim srpskog izvoza. Ovo je od posebnog značaja za smanjenje deficita uvoz – izvoz bilansa, koji decenijama predstavlja jednu od glavnih strukturnih ranjivosti srpske makroekonomske stabilnosti. Povećanje deviznog priliva po osnovu izvoza robe direktno jača eksternu likvidnost zemlje, podržava stabilnost domaće valute i smanjuje potrebu za spoljnim zaduživanjem radi pokrivanja trgovinskog deficita. Ovo dodatno u narednom koraku povećava strane investicije iz drugih zemalja, višak novca koji se ulaže u jačanje infrastrukture, građenje važnih državih objekata (puteva, bolnica, škola, itd.), a onda povećanje plata i penzija.

 Setimo se samo koliko smo „zavideli“ Viktoru Orbanu kada su SAD pre pola godine izjavile da neće uvoditi carine na mađarsku robu. Evo sada, kao direktnu posledicu srpske politike, vidimo na delu na međunarodnoj sceni. Moramo imati u vidu da uticaj liberalizacije trgovine sa SAD neće biti ravnomerno raspoređen, već će se reflektovati difrencirano po pojedinim privrednim granama. To znači da će ovo stvoriti impuls da se razvijaju neke grane privrede koje do sada nisu bili dovoljno razvijene. Ovde se pre svega misli na našu prerađivačku industriju koja bi dobila nova tržišta i time postala konkurentnija. Šta je sa IT sektorom? On je i do sada beležio kontinuirani suficit u razmeni sa SAD usled specifičnosti trgovine uslugama koje nisu podlegle klasičnim carinskim režimima. Ali ovaj potez američke administracije ima još bolji efekat. Uz jak informatički sektor, privreda se podiže na viši nivo, a to je proizvodnja i izvoz gotovih proizvoda, odnosno sofisticiranih industrijskih proizvoda, medicinske opreme i pametnih uređaja u koje su ugrađena domaća softverska rešenja. Možda i najznačajniji indirektni makroekonomski efekat ukidanja carina ogleda se u povećanju atraktivnosti Srbije kao investicione destinacije za međunarodni kapital. Strane kompanije iz Evropske unije ili Azije, koje se suočavaju sa visokim barijerama ili geopolitičkim tenzijama pri direktnom izvozu u SAD, pronalaze u Srbiji optimalnu proizvodnu platformu. Lociranjem svojih proizvodnih kapaciteta na teritoriji Srbije, ovi investitori mogu iskoristiti kombinaciju manjeg carinskog pristupa američkom tržištu, postojećih sporazuma o slobodnoj trgovini sa drugim regionima i stručne, kvalifikovane radne snage. Ovo će se odraziti i na to što Srbija nema dovoljno (kvalifikovane) radne snage. Time će morati doći do uvoza radne snage iz inostranstva. Ono što ovog trenutka moramo biti svesni i ponosni, a to je da Srbija u ovom trenutku nema carinske barijere ni prema SAD, ali ni Rusiji ni Kini! Time predstavlja jedan od retkih primera u svetu vođenja nezavisne, suverene i čvrste i odlučne politike! Ali trebalo je izdržati godine napada, pritisaka i ucena. Sada se vidi svetlo na kraju tunela! Ipak i ovo ukidanje carina nosi svoje izazove. 

Svaka firma iz Srbije ukoliko želi da bolje posluje na tržištu SAD moraće da se žestoko bori protiv konkurencije. Jer prvo, ukidanje carina ne znači i ukidanje necarinskih barijera. Američko tržište karakteriše izuzetno strog i kompleksan regulatorni okvir, predvođen strogim standardima Uprave za hranu i lekove (FDA), kao i zahtevnim tehničkim, bezbednosnim i ekološkim sertifikatima. Za mnoga srpska mala i srednja preduzeća, troškovi usklađivanja proizvodnih procesa i dobijanja ovih sertifikata mogu ostvariti veće finansijsko opterećenje od samih carina koje su ukinute. Drugo, prisutan je problem kvantiteta. Prosečno srpsko preduzeće često ne poseduje proizvodni kapacitet neophodan da zadovolji kvantitativne potrebe masovnog američkog tržišta ili velikih trgovinskih lanaca. Bez sistemskog udruživanja u izvozne klastere i zadruge, domaći proizvođači rizikuju da ostanu marginalizovani na nivou lokalnih isporuka. Takav slučaj imamo i sa Kinom i Rusijom. Treće, geografska udaljenost i logistički troškovi prekoatlantskog transporta mogu u znatnoj meri anulirati cenovne uštede ostvarene ukidanjem carinskih stopa, posebno u uslovima globalne nestabilnosti u pomorskom saobraćaju. Ali, ipak je srpskim firmama data šansa da se bore na američkom tržištu. Pomenuti troškovi bi svakako bili još veći izazov sa dodatnim carinama. U diplomatskom aspektu, trgovina je primarni instrument geopolitike. Ukidanje carina od strane Sjedinjenih Američkih Država za proizvode iz Srbije predstavlja diplomatski potez izuzetne težine, koji šalje poruku mnogo širu od samog obima trgovinske razmene. 

Ovim gestom Vašington signalzira da Srbiju više ne posmatra kao „problematično područje koje treba kontrolisati“, već kao stabilnog ekonomskog aktera i regionalnog partnera. U diplomatiji, ovo prelaženje sa retorike pritiska na retoriku podsticaja predstavlja najjači pokazatelj popuštanja tenzija i izgradnje međusobnog poverenja. Već više od decenije srpski državni vrh šalje prijateljske poruke prema Vašingtonu. Izgleda da ih je konačno Bela Kuća čula. Sad se stvara prostor za domino efekat. Američke kompanije koje počinju da uvoze robu iz Srbije ili investiraju u njene kapacitete postaju de fakto „lobisti“ za stabilnost Srbije unutar samog Kongresa i američke administracije. Bliži ekonomski odnosi sa SAD-om podižu diplomatsku cenu Srbije u svim regionalnim pregovorima. Vašington sada ima direktan ekonomski interes da na Balkanu vlada stabilnost, što znači da se glas Beograda o zaštiti svojih nacionalnih i ekonomskih interesa znatno pažljivije sluša. Naravno, interes Vašingtona je i ovim potezom istisne kineski i ruski uticaj iz Srbije. Ili da ga dodatno smanji. Kineski uticaj kroz investicije, a ruski kroz energetiku. Ovo područje je šire od Srbije jer se odnosi i na Republike Srpsku, ali i Srbe u Crnoj Gori. Mora se imati u vidu da će u novembru biti održani međuizbori u SAD. Sledi trka za trećinu Senata i čitav Predstavnički dom. Republikanci će se grčevito boriti da zadrže većinu, pa ovakvi potezi predstavljaju i signal biračkom telu u SAD koje je poreklom srpsko da glasaju u smeru „crvenih“. 

Srbija i Srpska bi trebalo da iskoriste ovaj zamah, ekonomski i diplomatski. Nema ništa prirodnije da Srbija i SAD budu saveznici, da Srbi i Amerikanci budu prijatelji. U oba svetska rata su brojni primeri saradnje. Ne prepoznavajući geopolitički momenat, dopustili smo da nas posvađaju pre tri decenije. Ovo nam je istorijska šansa da uspeh srpske spoljne politike sprovedemo u delo i zauzmemo mesto na geopolitičkoj pozornici koje nam pripada.

Autor: prof. dr Rastislav Stojsavljević, univerzitetski profesor