SVETSKA CENA KAFE POLETELA Evo zbog čega će crni napitak biti papren

Cena sirove kafe na svetskom tržištu doživela je dramatičan skok u poslednjih nekoliko meseci, udvostručivši se u rekordno kratkom roku.

Ovaj nagli rast cena rezultat je kombinacije više nepovoljnih faktora, među kojima prednjače loši vremenski uslovi u zemljama koje su ključni proizvođači, kao i najava američkih carina koje bi mogle dodatno uzdrmati tržište, prenosi Biznis.rs.

Brazil i Vijetnam, koji važe za najveće proizvođače kafe na svetu, suočili su se sa ozbiljnim problemima u proizvodnji usled suše i visokih temperatura. Povećana tražnja za kafom u regionima poput Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Kine takođe doprinosi rastu cena.

Cene kafe dostigle su svoj vrhunac u februaru, kada su zabeležene najviše vrednosti još od 1977. godine – kada je snažan mraz uništio veliki deo brazilske proizvodnje. 

Dodatna komplikacija

U martu je sirova kafa srednjeg kvaliteta koštala više nego dvostruko u odnosu na cene iz septembra prethodne godine. Kada je reč o specijalnim vrstama kafe, koje se uzgajaju u specifičnim klimatskim uslovima kako bi dobile jedinstveni ukus, cene su bile još više.

Situaciju dodatno komplikuje trgovinska politika SAD. Naime, predsednik Donald Tramp  najavio je carine od deset odsto na robu koja dolazi iz gotovo svih zemalja koje izvoze kafu – uključujući Brazil, Kolumbiju i Etiopiju. Američke pržionice i distributeri su zbog toga počeli da preispituju svoje lance snabdevanja, jer ne znaju u kom pravcu će se politika kretati.

Tramp je u jednom trenutku zapretio carinama i do 46 odsto na uvoz iz Vijetnama, te 32 odsto na uvoz iz Indonezije, ali je potom privremeno odložio njihovu primenu.

Uvoznici iz SAD, ne želeći da rizikuju, počeli su da gomilaju zalihe pre nego što nove carinske stope stupe na snagu. Taj nagli rast tražnje takođe je dodatno podigao cene sirove kafe na svetskom nivou.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da se oko kafe dešava klasična priča u kojoj politika vodi glavnu reč.

"Kada je reč o tržištu kafe, situacija je naročito osetljiva zbog razlika u kvalitetu, poreklu i vrstama kafe. Sve to ima uticaj na političke odluke zemalja koje su uključene u uvoz i izvoz. Nijedna odluka do sada nije izazvala toliko pažnje kao uvođenje carina koje su donele značajnu pometnju na svetskom tržištu – ne samo kafe, već i šire, na globalnom tržištu hrane. Na početku su carine bile usmerene pre svega na prehrambeni sektor, uključujući i kafu. SAD, kao jedan od najvećih uvoznika i potrošača kafe, posebno su bile pogođene ovom politikom", objašnjava Galetin.

On ističe da ne može neka pojava da se desi u jednoj Americi, Kini ili EU, a da se to ne oseti u drugim zemljama.

"To je jedan aksiom kojeg moramo biti svesni. Najbolje to možemo videti na primeru energenata, jer kada se dogodi kriza ona može da bude generisana od strane Rusije ili SAD, ali mi u Srbiji svakako osetimo. U početku uvođenja carina imali smo situaciju da su cene kafe naglo skočile gore, da su svi indeksi na berzama otišli gore, da je ojačao dolar, a da bismo onda imali kontraefekat da je sve krenulo u drugom smeru, nadole. Kada su uvedene carine sve države koje su bile pogođene tim merama, pogotovo one koje su proizvođači kafe, morali su da snize primarnu cenu neopterećenu porezima da bi ostale konkurentne na svetskom tržištu", pojašnjava naš sagovornik.

Takođe, treba naglasiti da je tržište kafe specifično – to nisu žitarice ili uljarice koje se proizvode u celom svetu, jer u proizvodnji učestvuje samo nekoliko zemalja i ako one tako odreaguju na promenu onda se to odrazi na celokupno tržište.

"Kada je reč o domaćim uvoznicima, kafa je berzanski proizvod i kada se ugovara cena ona je onakva kakva je dogovorena pre dva-tri meseca, pa može ostati ista uprkos globalnim poremećajima, ali ne zadugo. Takođe, postoji i sistem hedžinga, gde veliki uvoznici hedžiraju cenu tako što se štite tržišnim operacijama na samim berzama", navodi agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Kako će biti u Srbiji?

Atana Škalko, izvršna direktorka kategorije Kafe kompanije Nestle za tržište južne i istočne Evrope (SEE), u razgovoru za Biznis.rs kaže da cene kafe u svetu mogu biti pod uticajem više faktora, a na prvom mestu su klima i vremenski uslovi, pa tako suše, poplave i druge nepogode u zemljama koje su glavni proizvođači, poput Brazila i Kolumbije, mogu značajno da utiču na prinose, a posredno i na cene.

"Poljoprivredne prakse, odnosno promene u uzgoju i berbi kafe, kao i korišćenje novih tehnologija, još jedan su od uticaja na krajnje cene. Pored ovih prirodnih faktora, tržište je to koje značajno uslovljava cene, a tu mislim na globalnu potražnju, trgovinske politike i valutne kurseve. Dakle, carine, kvote i druge trgovinske mere, kao i fluktuacije u vrednosti valuta, posebno u zemljama izvoznicama kafe, direktno utiču na cene na međunarodnom tržištu", ocenjuje Škalko.

Kada je reč o cenama kafe na domaćem tržištu, naša sagovornica ističe da cene kafe u svetu direktno utiču i na tržište Srbije, jer se većina kafe uvozi.

"Ako globalne cene kafe rastu, to se obično odražava na maloprodajne cene u Srbiji. U proteklim godinama, inflacija sirove kafe na svetskom tržištu doveo je do poskupljenja u lokalnim prodavnicama. Takođe, inflacija i troškovi transporta dodatno povećavaju cene. Teško je precizno prognozirati buduće vrednosti, jer zavise od mnogih faktora, uključujući globalne cene kafe, ekonomsku situaciju, inflaciju, kao i lokalne tržišne uslove. Ako globalne cene nastave da se povećavaju rapidno kao u prethodnom periodu, izvesno je da će i cene kafe u Srbiji rasti", zaključuje Atana Škalko, izvršna direktorka kategorije Kafe kompanije Nestle za tržište južne i istočne Evrope (SEE).