ZA ISTI KREDIT PLAĆAJU I 50.000 EVRA VIŠE Evo gde su stambeni zajmovi najjeftiniji, a gde najskuplji
Dok se na Malti krediti za kupovinu nekretnina odobravaju po prosečnoj kamati od 2,08 odsto, u Letoniji ona dostiže 4,18 procenata, pokazuju najnoviji podaci Evropske centralne banke.
Kupovina stana ili kuće u evrozoni ne košta isto u svim državama, čak ni kada je reč o kamatama na stambene kredite. Prema podacima Evropske centralne banke za april 2026. godine, razlika između najnižih i najviših kamatnih stopa na nove hipotekarne kredite premašuje dva procentna poena.
Prosečna kamatna stopa na stambene kredite u evrozoni iznosila je 3,43 odsto, ali se uslovi zaduživanja značajno razlikuju od zemlje do zemlje.
Najpovoljnije kredite imaju građani mediteranskih zemalja. Malta prednjači sa prosečnom kamatom od 2,08 odsto, a slede Bugarska sa 2,45 procenata, Španija sa 2,80, Portugalija sa 2,85, Hrvatska sa 2,95 i Slovenija sa 2,99 odsto.
Među najvećim ekonomijama evrozone posebno se izdvajaju Španija i Portugalija, gde su kamate približno jedan procentni poen niže nego u Nemačkoj. U toj zemlji građani za nove stambene kredite plaćaju prosečnu kamatu od 3,84 odsto.
Na drugom kraju liste nalaze se baltičke države.
Najskuplji stambeni krediti odobravaju se u Letoniji, gde prosečna kamata iznosi 4,18 odsto. Slede Estonija sa 4,05 i Litvanija sa 3,88 procenata. Iznad proseka evrozone nalaze se i Belgija, Holandija i Nemačka.
Razlike u kamatama imaju veliki uticaj na ukupne troškove zaduživanja. Na primer, kredit od 200.000 evra sa rokom otplate od 20 godina na Malti podrazumeva mesečnu ratu od oko 1.019 evra. Za isti iznos i rok otplate u Letoniji mesečna rata iznosila bi približno 1.231 evro, odnosno više od 200 evra dodatnog troška svakog meseca.
Tokom celog perioda otplate zajmoprimac u Letoniji banci bi vratio gotovo 295.000 evra, dok bi na Malti ukupna otplata iznosila oko 245.000 evra. To znači da bi samo zbog više kamatne stope platio oko 50.800 evra više.
Iako Evropska centralna banka određuje referentne kamatne stope za celu evrozonu, konačne uslove kreditiranja i dalje u velikoj meri oblikuju nacionalna tržišta i domaći bankarski sistemi.
Jedan od ključnih razloga za razlike jeste struktura kreditnog tržišta. U baltičkim zemljama i Finskoj dominiraju krediti sa promenljivom kamatnom stopom. U Letoniji, Estoniji i Finskoj više od 93 odsto novih stambenih kredita vezano je za promenljive kamate, dok je prosečan udeo takvih kredita u evrozoni svega 15 procenata.
To znači da građani tih zemalja mnogo brže osećaju posledice promena monetarne politike i kretanja referentnih kamatnih stopa. Nasuprot tome, u Francuskoj, Španiji i Portugaliji češće se koriste krediti sa fiksnom kamatom, što dužnicima omogućava veću predvidivost troškova tokom više godina.
Na visinu kamata utiče i konkurencija među bankama. Na manjim tržištima sa manjim brojem kreditora konkurencija je slabija, pa su i kreditne marže često više. Baltičke zemlje upravo spadaju u takvu grupu tržišta.
Važnu ulogu imaju i izvori finansiranja banaka. Dok se pojedine institucije više oslanjaju na međunarodna finansijska tržišta, druge raspolažu velikom bazom domaćih depozita, što im omogućava povoljnije kreditiranje.
Malta već godinama važi za zemlju sa najnižim kamatama na stambene kredite u evrozoni. Stručnjaci to objašnjavaju snažnom konkurencijom među bankama, visokim nivoom domaće štednje i relativno stabilnim tržištem nekretnina. Dodatni faktor je manji udeo kredita sa promenljivom kamatom, zbog čega su građani manje izloženi naglim promenama kamatnih stopa.
Podaci Evropske centralne banke još jednom pokazuju da zajednička valuta ne znači i potpuno jedinstveno finansijsko tržište. Iako sve zemlje evrozone dele istu monetarnu politiku, troškovi kupovine nekretnina i dalje u velikoj meri zavise od države u kojoj građani podižu kredit.
