ЗА ИСТИ КРЕДИТ ПЛАЋАЈУ И 50.000 ЕВРА ВИШЕ Ево где су стамбени зајмови најјефтинији, а где најскупљи
Док се на Малти кредити за куповину некретнина одобравају по просечној камати од 2,08 одсто, у Летонији она достиже 4,18 процената, показују најновији подаци Европске централне банке.
Куповина стана или куће у еврозони не кошта исто у свим државама, чак ни када је реч о каматама на стамбене кредите. Према подацима Европске централне банке за април 2026. године, разлика између најнижих и највиших каматних стопа на нове хипотекарне кредите премашује два процентна поена.
Просечна каматна стопа на стамбене кредите у еврозони износила је 3,43 одсто, али се услови задуживања значајно разликују од земље до земље.
Најповољније кредите имају грађани медитеранских земаља. Малта предњачи са просечном каматом од 2,08 одсто, а следе Бугарска са 2,45 процената, Шпанија са 2,80, Португалија са 2,85, Хрватска са 2,95 и Словенија са 2,99 одсто.
Међу највећим економијама еврозоне посебно се издвајају Шпанија и Португалија, где су камате приближно један процентни поен ниже него у Немачкој. У тој земљи грађани за нове стамбене кредите плаћају просечну камату од 3,84 одсто.
На другом крају листе налазе се балтичке државе.
Најскупљи стамбени кредити одобравају се у Летонији, где просечна камата износи 4,18 одсто. Следе Естонија са 4,05 и Литванија са 3,88 процената. Изнад просека еврозоне налазе се и Белгија, Холандија и Немачка.
Разлике у каматама имају велики утицај на укупне трошкове задуживања. На пример, кредит од 200.000 евра са роком отплате од 20 година на Малти подразумева месечну рату од око 1.019 евра. За исти износ и рок отплате у Летонији месечна рата износила би приближно 1.231 евро, односно више од 200 евра додатног трошка сваког месеца.
Током целог периода отплате зајмопримац у Летонији банци би вратио готово 295.000 евра, док би на Малти укупна отплата износила око 245.000 евра. То значи да би само због више каматне стопе платио око 50.800 евра више.
Иако Европска централна банка одређује референтне каматне стопе за целу еврозону, коначне услове кредитирања и даље у великој мери обликују национална тржишта и домаћи банкарски системи.
Један од кључних разлога за разлике јесте структура кредитног тржишта. У балтичким земљама и Финској доминирају кредити са променљивом каматном стопом. У Летонији, Естонији и Финској више од 93 одсто нових стамбених кредита везано је за променљиве камате, док је просечан удео таквих кредита у еврозони свега 15 процената.
То значи да грађани тих земаља много брже осећају последице промена монетарне политике и кретања референтних каматних стопа. Насупрот томе, у Француској, Шпанији и Португалији чешће се користе кредити са фиксном каматом, што дужницима омогућава већу предвидивост трошкова током више година.
На висину камата утиче и конкуренција међу банкама. На мањим тржиштима са мањим бројем кредитора конкуренција је слабија, па су и кредитне марже често више. Балтичке земље управо спадају у такву групу тржишта.
Важну улогу имају и извори финансирања банака. Док се поједине институције више ослањају на међународна финансијска тржишта, друге располажу великом базом домаћих депозита, што им омогућава повољније кредитирање.
Малта већ годинама важи за земљу са најнижим каматама на стамбене кредите у еврозони. Стручњаци то објашњавају снажном конкуренцијом међу банкама, високим нивоом домаће штедње и релативно стабилним тржиштем некретнина. Додатни фактор је мањи удео кредита са променљивом каматом, због чега су грађани мање изложени наглим променама каматних стопа.
Подаци Европске централне банке још једном показују да заједничка валута не значи и потпуно јединствено финансијско тржиште. Иако све земље еврозоне деле исту монетарну политику, трошкови куповине некретнина и даље у великој мери зависе од државе у којој грађани подижу кредит.
