Zanatske poslastice pomeraju granice ČOKOLADA JE I DALJE BROJ JEDAN, ALI SLADOLED OD AJVARA PRIVLAČI SVE VIŠE RADOZNALIH
Letnje žege gotovo je nemoguće zamisliti bez sladoleda. Čim temperature pređu 30 stepeni, redovi ispred poslastičarnica i zamrzivača u prodavnicama postaju sve duži, a potrošnja naglo raste.
Iako se svake godine pojavljuju novi ukusi i neobične kombinacije, srpski kupci i dalje najradije biraju proverene klasike. Čokolada, vanila, jagoda i lešnik već godinama čine okosnicu prodaje, dok noviji proizvodi, poput proteinskih sladoleda ili onih sa žitaricama, još nisu uspeli da ugroze njihovu popularnost.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je prošle godine proizvedeno više od 53.000 tona sladoleda, što je čak 56 odsto više nego 2020. godine.
Osim tri velika industrijska proizvođača, u zemlji posluje i oko stotinu malih zanatskih proizvođača koji sve više osvajaju tržište.
Kako navode u Privrednoj komori Srbije, reč je o manjim registrovanim firmama i radionicama koje sladoled prodaju u sopstvenim lokalima ili snabdevaju poslastičarnice, restorane, kafiće i hotele. Među njima su „Ajs planet end ko“ iz Nove Pazove, MNS iz Ravnog Sela, „Sladoled majstor“ iz Novog Sada, „Zebra svits“ iz Kragujevca, „Đelato fantazija“, odnosno Er-Že, „Kugla“ iz Jagodine i „Fabrika leda Eskimo“.
53.000 tona sladoleda se proizvede u Srbiji
Posebno mesto na tržištu poslednjih godina zauzimaju sladoledi nastali saradnjom proizvođača i poznatih konditorskih brendova. Najpoznatiji primer je plazma, koja je od jednog ukusa prerasla u čitavu liniju proizvoda – od porodičnih pakovanja i kvatro sladoleda do sendviča, štapića, čaša i sladoleda iz aparata.
Čokolada, vanila, jagoda i lešnik već godinama čine okosnicu prodaje
Iskustva proizvođača pokazuju da su klasični ukusi i dalje najtraženiji, ali se navike potrošača postepeno menjaju. Podaci sa platformi za dostavu pokazali su da su tokom 2024. godine pistaći bili najpopularniji u Beogradu i Novom Sadu, dok su se kupci u Kragujevcu najčešće odlučivali za belgijsku mlečnu čokoladu.
Možda bude i bez šećera
S obzirom na to da industrija sve pažljivije prati svetske gastronomske i zdravstvene trendove, očekuje se da će se u ponudi u narednim godinama pojaviti još više sladoleda bez šećera i sa smanjenim udelom ugljenih hidrata.
Posle gaziranih pića bez šećera i zdravijih poslastica, nije isključeno da na policama uskoro osvane i neka „slim plazma“ ili „dijet kvatro“. Tako bi, uz tradicionalno sveto trojstvo – vanilu, čokoladu i lešnik – svoje mesto mogli da izbore i novi, zdraviji favoriti.
Najveći prostor za eksperimentisanje ipak su pronašli zanatski proizvođači. Oni se ne takmiče sa velikim fabrikama količinom i cenom, već kvalitetom sirovina, svežim sezonskim voćem i originalnim receptima.
Među najpoznatijima su „Crna ovca“, „Moric ajs“, „Bačo“, ali i brojne lokalne poslastičarnice u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima.
3 velika industrijska proizvođača
U njihovoj ponudi mogu se pronaći sladoledi od kajmaka, maka, susama, zelenog čaja sa kandiranim jagodama, crne čokolade i borovnice, domaćih kolača, vina, rakije, sireva i različitog sezonskog voća. Takvi ukusi najčešće nisu glavni izvor zarade, već način da se proizvođači izdvoje od konkurencije i ponude kupcima nešto što ne mogu da pronađu u industrijskim zamrzivačima.
Neki od njih otišli su i korak dalje, pa su ponudili čak i sladoled od ajvara. Neobično zvuči, ali oni koji su ga probali tvrde da je iznenađujuće dobar.
I. Radoičić
